Izvor: Večernje novosti, 22.Sep.2012, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Arapsko proleće“ zapalilo „arapsku jesen“
KAO da bes u islamskom delu sveta zbog filma „Nevinost muslimana“ nije bio dovoljan, francuske novine objavile su nekoliko karikatura s prorokom Muhamedom, stavivši i svoju zemlju pod udar gneva. A, da bi bilo po onoj našoj „kud svi Turci, tu i mali Mujo“, i jedan nemački list unapred je saopštio da planira naslovnu stranu sa istim glavnim „akterom“... I te novine su, kao i francuski „Šarli ebdo“ - satirične. Izgleda, ipak, da u islamskom svetu ovog puta mnogi ne žele da uvaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nijanse sofisticiranog Zapada. Uostalom, zbog čega su se oslobodili toliki buka i bes, odnevši više života, pa i onaj američkog ambasadora u Libiji? Sporni film je „Š-produkcija“, nema naznaka da su mu pokrovitelji viđeniji kongresmeni, ili makar Anđelina Džoli - to je obično smeće okačeno na „Jutjub“, gde i inače ima svega. A mnogi od demonstranata teško i da imaju pristup internetu. TEKOVINA KOLONIJALIZMA VIŠI istraživač iz londonskog Čatam hausa, Džejn Kininmont, smatra da su protesti u mnogim islamskim zemljama samo delimično izbili zbog filma. - Na Bliskom istoku, nasleđe kolonijalizma se još poprilično oseća, rat u Iraku ostaje izvor besa, a SAD se naširoko smatraju licemernim zbog bliske saradnje s autoritarnim arapskim vlastima, predstavljajući se istovremeno kao zaštitnik demokratije u svetu - ocenjuje Džejn Kininmont. Sve je u vezi s tim filmom bizarno i lažno, što sada tvrde i njegovi glumci, plašeći se smrtne presude što im je izrekao radikalni imam (doduše, Salman Ruždi sa tim živi već decenijama). Poziv za kasting objavljen je na internetu. Režiser „Alan Roberts“ je napisao da traži glumce za „istorijsku pustinjsku dramu“, koja bi se snimala u Los Anđelesu čitavih 18 dana. Pomenuti umetnik ili agent-provokator naveo je da očekuje bliskoistočne tipove, bradate, ali i mnogo žena, a posebno jednu 18-godišnjakinju, „koja mora da izgleda mlađe, majušno, nevino“ (takve obično u porno ili sado-mazo filmovima glume decu, zbog pravnih konsekvenci ako se angažuju maloletnice). Glavni lik predstavljen je kao bliskoistočni ratnik „Džordž“, harizmatični i romantični vođa. U 14-minutnom splačinastom trejleru koji se pojavio na „Jutjubu“, „Džordž“ je spopao jadnu devojčicu, a uz to i ostale žene. Čak i magarac tu ima svoju ulogu. Bradati seku nevine ljude sabljama. I to je autor predstavio kao film o proroku Muhamedu i njegovim sledbenicima. Može li neko sa sigurnošću da tvrdi da u moru (močvari) „Jutjuba“ nema još takvih, ili čak još glupljih i uvredljivijih filmova? Kako sa saznanjem da je zbog takve primitivne, ali i jeftine provokacije buknuo nemali deo sveta, neko (ekspert?) može i da pokuša da prognozira dalji tok događaja, ili da predvidi kada bi islamski svet mogao da se „smiri“? I zašto zapadnim „satiričarima“ kao da nije u interesu da se to dogodi? Da li su svetovi došli do onog trenutka u trajanju kada je stišavanje bure verovatno koliko i udar meteorita? Ne zove li se, na kraju, taj nemački list, koji je sledeći u redu da upotrebi proroka - „Titanik“? Njegov glavni urednik Leo Fišer odgovorio je novinarima „Špigla“ da urednici francuskog lista koji je objavio karikature s prorokom Muhamedom „nisu nikoga ubili“. Doduše, rizikuju da budu ubijeni, kao što su to breme straha natovarili mnogim potpuno nevinim sunarodnicima. Ti urednici su, inače, u svojoj zemlji već dobili podršku od vođe ekstremne desnice Marin le Pen. Zapad je ovim događajima ponovo do guše uvučen u živo blato onoga što smatra sopstvenim prednostima nad ostalim svetskim civilizacijama. Svetske TV-mreže su prenele viku jednog arapskog demonstranta da predsednik Obama treba da uhapsi i obesi onoga ko stoji iza filma. Nisu velike šanse da će Obama to učiniti. U SAD su, tokom građanskog rata 1860-ih, novine na Severu žestoko „pucale“ po svom predsedniku Abrahamu Linkolnu, a one na Jugu po tamošnjem vođi Džefersonu Dejvisu. Zapadni čovek brani pravo na slobodu izražavanja, pa makar onako kao Danci koji drže tvorca karikatura o proroku Muhamedu pod policijskom zaštitom, da ga neko ne ubije u sopstvenoj zemlji. Na Zapadu su, zato, u senci zahteva za vešanje i linč, otvorili - debatu: o balansiranju između slobode govora i verskih sloboda. Bi-Bi-Si je napravio anketu među učenim glavama - treba li, možda, autocenzurom, ili čak propisima, zaštititi osetljivost religijskih grupa?OPASNOST ZA HRIŠĆANE TO što su s filmom „Nevinost muslimana“ očigledno povezana dvojica koptskih hrišćana, uz dvojicu hrišćanskih fundamentalista, opasnost je za hrišćanske manjine na Bliskom istoku, ocenjuje „Špigl“. List dodaje da u tom delu sveta živi oko 14 miliona hrišćana, od toga je osam miliona egipatskih Kopta. Ed Husein, stručnjak za Bliski istok iz uticajnog američkog Saveta za spoljne poslove, kaže: „Ja sam musliman. Ja sam zapadnjak. Ne vidim nikakvu protivrečnost u tome.“ - Došli smo do ovog poglavlja naše istorije tako što smo ukinuli kontrolu Katoličke crkve nad time šta može a šta ne može da se objavi... To je ta istorija hrišćanske protestantske hrabrosti koja je omogućila nastanak pluralističkih i sekularnih društava, kojom je prvi put omogućeno muslimanima i Jevrejima da se tamo nasele u velikom broju. Varvarizam pogroma, lova na veštice i spaljivanja jeretika je zaustavljen. Moji muslimani moraju da shvate tu pozadinu - nastavlja Ed Husein, poštovalac protestantizma, podsećajući svoju braću po veri da su upravo muslimani pobili neke od svojih najboljih prosvetitelja pod optužbom za jeres. Maliz Rutven, autorka knjige „Islam u svetu i fundamentalizam“, smatra da je potreban dvostruki kolosek za pristup pitanju slobode govora u ovakvim slučajevima: direktnu uvredu proroka Muhameda treba zabraniti kao govor mržnje, uporediv s rasizmom i s poricanjem holokausta. - Stavljanje izazova pred mitove koji podupiru kolektivnu svest naroda sasvim je druga stvar - dodaje Rutvenova. - To je nešto čime se kritičari drugih vera bave od epohe prosvećenosti u 18. veku. U SAD, odakle je potekao sporni film, ni govor mržnje nije krivično delo. Možda zapadni čovek sada plaća cenu svojih interesa? Kako to da su heroji demokratskog „arapskog proleća“ odjednom postali neprijatelji iz mračne „arapske jeseni“? Možda zato što su neprijatelji, sa neke privremeno zatamnjene zapadne tačke gledišta, zapravo sve vreme i bili oni, a ne Hosni Mubarak, progonitelj islamista koji je Amerikancima javio da će ih napasti Al kaida. Politička šteta je načinjena. Krhke vlade u zemljama „arapskog proleća“ dodatno su oslabljene. Zapadnim silama izmiču se krediti zarađeni pomaganjem revolucije, čija deca u ovom trenutku nagrizaju mir među svetskim civilizacijama.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
