Izvor: Politika, 09.Jan.2014, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

O mračnim bojama i diktaturi

Povodom teksta „Naličje kritičkog mišljenja”

U subotu 4. januara u „Politici” je objavljen tekst Zorana Avramovića „Naličje kritičkog mišljenja“. U njemu je kolega Avramović, koji se potpisuje kao sociolog i naučni savetnik, napao one koji kritikuju vlast, a pri tome „koriste samo mračne boje” i čak „govore o propasti Srbije”. Poštenije bi ipak bilo da se kolega Avramović lepo potpisao kao član glavnog odbora SNS, ili bar kao visoki funkcioner >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vladajuće stranke, jer bismo time videli njegov egzistencijalni interes u pisanju ovakvog teksta. Jer ovaj tekst je, rekao bih, daleko ispod onog što je on pisao ranije, dok je bio opozicionar. Avramović je danas u situaciji da brani jednu po meni neodbranjivu politiku i stoga on to čini veoma loše i neubedljivo.

Pokušaću da u ovom tekstu argumentovao i sažeto pokažem zašto Srbija zaista propada i zašto je dolazak ove vlasti dodatno ubrzao i pogoršao ionako loše procese. No pre toga moram da ukažem na dosta neočekivan pokušaj uvaženog kolege da sve one koji njegovog partijskog šefa optužuju za diktatorske namere i tendencije diskvalifikuje kao neobrazovane i kao nekog „ko ponižava istoriju političke misli” i sl. Dobro, kad je u skorašnjoj istoriji ove države bilo zabranjeno svim medijima da pišu o razvodu i svadbi najmoćnijeg čoveka u Srbiji? Kako Avramović tumači činjenicu da niko ne sme da objavi vest da se ovaj čovek ponovo oženio, a da u isto vreme tabloidi „bliski vlasti” detaljno i svakodnevno izveštavaju o bračnim problemima lidera najveće opozicione stranke? Gde to ima osim u režimima koji pokazuju autoritarne tendencije? Gde ima da jedan čovek o svemu daje svoj sud, da o svemu odlučuje, da javno upozorava pravosuđe kako će on lično biti pogođen ako Mišković bude pušten na slobodu?

E sad da vidimo šta Avramović ubraja u uspehe. Kreće s borbom protiv kriminala i korupcije. Uveravam kolegu Avramovića da to ne postoji, to jest da se čitav virtuelni fenomen koji on tako naziva koristi kako bi se običan puk zaluđivao, podsticala populistička mržnja sirotinje protiv bogatih ljudi, a isti, to jest tajkuni, reketirali, kako bi se, konačno, tržište koje su kontrolisali bogati Srbi polako prepuštalo tajkunima iz drugih zemalja. Hajde da vidimo sa koliko će se i kakvih pravosnažnih presuda okončati čitavo ovo zidanje rejtinga i koliko će na kraju država Srbija morati odštete da plati onima koji se danas hapse pod krajnje sumnjivim optužnicama.

Za mene je prilično šokantno da Avramović kao uspeh navodi Kosovo!? Ili konstruktivan odnos sa inostranstvom!? Pa zar zaista moj prijatelj Avramović smatra da je integrisanje četiri opštine sa severa u ustavnopravni sistem nezavisnog Kosova i odustajanje od podele Kosova uspeh? Zar zaista smatra da je uspeh što predajom severa Kosova pravimo konstruktivne odnose sa Nemcima, Amerikancima i tako dalje? Hoćemo li odmah da im ponudimo i Vojvodinu pa da napravimo još bolje i konstruktivnije odnose sa njima? Uzgred, zašto ja ili neko sa sličnim stavovima ne može da dobije na bilo kom ozbiljnom elektronskom mediju mogućnost da sa ljudima iz vlasti polemiše o Briselskom sporazumu kao o „uspehu”? Ili o bilo čemu u pogledu čega se ovde ne slažemo?

Sledi priča o „zdravoj privredi i jeftinoj državi”. Ovo stoji jedino ako ne živimo u istoj zemlji. Dinar je danas više precenjen nego u vreme Šoškića. Država se za ovih godinu i po dana zadužila preko četiri milijarde evra, a toliko se planira i za sledeću godinu. Nijedan ekonomski problem nije ni dotaknut, a kamoli da se otpočelo s njegovim rešavanjem. Nigde živog novca nema, dubioze preduzeća su sve veće, a vlast jedino nudi bajke o arapskim parama od kojih neće biti ničega. Jedina konkretna stvar je početak gradnje „Južnog toka”, što je nasleđeno, a protiv čega se ministarka energetike bori na sve moguće načine.

Deo objašnjenja nalazi se takođe u onome što Avramović navodi kao uspeh: kadrovi na javnim funkcijama. Odgovorno tvrdim da nikad lošiji i nekompetentniji ljudi nisu vodili ovu državu. Pri tome, zanimljivo je da Vučić za najvažnije funkcije sve više uzima „proverene” kadrove DOS-a poput Vesića, Čovića, Malog itd. To samo potvrđuje tezu da SNS u potpunosti predstavlja kontinuitet sa prethodnim pogubnim politikama.

Uzgred, ne znam zašto kolega Avramović ignoriše sve veće javno približavanje njegovog šefa drugosrbijanskim intelektualcima i partijama? Čeda Jovanović je u pravu kada tvrdi da je ovo danas realizacija njegove ideologije i politike pa se stoga i on, i Drašković, i Čanak i Beba Popović prirodno približavaju Vučiću. Da li i Zoran Avramović počinje da prihvata tu ideologiju protiv koje je ratovao petnaestak godina? Neka nam rastumači šta je danas njihova ideologija ako ih Petar Luković intenzivno hvali i brani, blateći pri tome svakog njihovog kritičara.

Zbog ograničene dužine teksta ovde moram da prestanem. Zahvaljujem svom prijatelju i kolegi Avramoviću što me je podstakao da ovako otvorimo polemiku o raznim pitanjima u vezi sa prirodom aktuelne vlasti i sistema. Nadam se da će se i drugi u nju uključiti jer ozbiljnost trenutka to zaista zahteva.

Viši naučni saradnik, Institut za evropske studije

Miša Đurković

objavljeno: 09.01.2014.
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka

Nastavak na Politika...