Izvor: Politika, 12.Nov.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Boltov plan za London – četiri zlata
Najbrži čovek sveta na Olimpijskim igrama braniće tri zlatne medalje, a četvrtu pokušaće da osvoji u štafeti 4 h 400 m
Jusein Bolt više ne može da iznenadi ljubitelje atletike. Uostalom, vest koju je saopštio juče u Monaku uoči proglašenja najboljih u 2011. godini, očekuje se već već duže vremena. Pitanje je bilo samo u kojoj će disciplini svetski rekorder i olimpijski šampion na 100, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 200 i u štafeti 4 h 100 metara pokušati da osvoji četvrti zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Londonu iduće godine.
Bolt je odabrao produženi sprint i spreman je da pomogne jamajčanskoj štafeti 4 h 400 da posle tačno 60 godina osvoji zlatnu olimpijsku medalju.
Posle Igara u Pekingu Bolt je glasno razmišljao o skoku udalj, ohrabrivan izjavama velikana ove discipline i stručnjaka, da bi zahvaljujući svojoj brzini uz malo rada na tehnici mogao da „odleti” neverovatno daleko. Međutim, Bolt se opredelio za štafetu 4 h 400 metara pošto mu deonica od 400 metara nije tolika nepoznanica kao skok udalj, iako se svetu još nije predstavio u njoj.
Pred dve godine na jednom manjem takmičenju na Jamajci istrčao je svoju deonicu (trčeći start) za 43 sekunde, tako da je jasno da na 400 metara danas vredi mnogo više nego što iznosi njegov lični rekord od 45,28 sekundi koji je zabeležen još maja 2007. godine.
Naravno, da bi u Londonu pokušao da osvoji četiri zlatne medalje Bolt mora prvo da postane deo tima, odnosno da se ubaci u štafetu 4 h 400 metara, a to mu verovatno neće biti nimalo teško. Trenutno samo Džermejn Gonzales ima bolji lični rekord od Bolta (44,40), a ove sezone ni Hilton (45,30), ni Grin (45,30) ni Spens (45,46) nisu bili brži od njegovog pet godina starog ličnog rekorda.
–Želim da im pomognem da osvoje zlatnu medalju” rekao je Bolt u Monaku, a on i menadžer Riki Sims su očigledno dobro proučili olimpijsku satnicu. Naravno, ideja je da Bolt trči samo u finalima u obe štafete, a kakva je situacija trenutno u ovoj disciplini njegova brzina bi mogla da bude presudna u nastojanju Jamajčana da ponove podvig legendarne štafete u sastavu Artur Vint, Les Lejing, Herb Mekinli, Džordž Roden, koja je u Helsinkiju 1952. postavila svetski rekord i ostvarila senzacionalan trijumf. Dotad zlatne medalje u ovoj disciplini osvajali su samo Amerikanci ili Britanci.
Iako je Bolt u Monaku govorio samo o želji da pomogne drugovima sigurno je na njegovu odluku uticala i želja da poveća svoju zlatnu olimpijsku žetvu i da se u Londonu izjednači sa velikanima svetske atletike koji su uspeli da na istim olimpijskim igrama osvoje četiri zlatna odličja. To su, kad je u pitanju muška atletika, Alvin Krenclajn, Džesi Ovens i Karl Luis. Sva trojica Amerikanci.
Krenclajn je na Drugim olimpijskim igrama 1900. u Parizu pobedio na 60 m, 110 m sa preponama, 200 m sa preponama i skoku udalj. Džesi Ovens u Berlinu 1936. godine i Karl Luis u Los Anđelesu 1984. godine trijumfovali su u istim disciplinama – na 100 i 200 m, štafeti 4 h 100 m i skoku udalj.
Ako bi uspeo u svojoj nameri Bolt bi se istovremeno približio na samo dva zlata najuspešnijim atletičarima u istoriji olimpijskih igara Fincu Pavu Nurmiju i već pomenutom Karlu Luisu. Oni su osvojili po devet zlatnih mdalja, a Bolt bi imao sedam, 26 godina i samo četiri godine do Igara u Rio de Žaneiru 2016. Tamo bi mogao da se upiše u besmrtnike...
Ž. B.
objavljeno: 13.11.2011
Pogledaj vesti o: London, Olimpijske igre
