Izvor: Vesti-online.com, 31.Okt.2015, 07:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako se kaže: Sirija, ili Srbija?

Ma koliko daleko bio od bureta baruta, ipak nisi siguran. Osim, naravno, u akcionim holivudskim limunadama gde su brze noge i tigrov skok Brusa Vilisa dovoljni da izbegne stravičnu eksploziju na samo nekoliko desetina metara dalje.

Da li su najnovije uzajamne srpske i hrvatske poruke, što su zazvučale kao zveket oružja, nešto poput mačjeg parenja: ni manje stvarčice, ni veće dreke, ili se opet neki tamni oblak iza brda balkanskog valja?

Jeste da su u obe takozvane >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << države na vlasti marionetski režimi koji ne smeju ni da prdnu bez da pitaju tamo gde treba (čitaj - u Briselu, Berlinu, ili Vašingtonu), ali mi se nekako sve to ne sviđa. Kao da se snopovi sienenovskih reflektora ponovo okreću ka našem buretu baruta, sitnom ali dinamitnom.

Počelo je sa nezapamćenim egzodusom sa Bliskog istoka, gde su nervi na granicama gotovo popucali, a ta drama, režirana preko Velike bare, nema nameru da stane. Potežu se graničarske tandžare, pucaju tintare nesrećnika, a stara mržnja, samo zapretena pod pepelom spaljenih ljudi i kuća, nikad ne miruje. To bar iz istorije znamo.

Kuva se i u bosanskoj prokletoj avliji. Jest' da je bivši, ali Džejms Lajon nikad ne laje sela radi, taj profesionalni huškač iz takozvane krizne grupe (za izazivanje kriza, šta li?), optužio je ni manje ni više nego Putina lično da preko svoje "marionete" Dodika rastače tu bajnu dejtonsku tvorevinu, gde su se granice krvlju crtale i samo tako će se i menjati.

Putin je, u međuvremenu, optužen i da ruši Don Mila, demokratu svetskog glasa, perjanicu evroatlantskih stremljenja i većeg natovca od Stoltenberga lično. Opet su nekome na Zapadu krivci za odstupanje od zacrtane svetske demonokratije ti mali Rusi, kako davno nazvaše Srbe. Pa je tako u prvi plan isplivao i grešni Koštunica, koji više ni o svojim mačkama ne vodi računa, a kamoli o regionalnoj politici.

Kanda mu one ambasade ne zaboravljaju, kao ni upornu i uspešnu borbu za svaki pedalj severnog Kosmeta, gde je boj bilo srce u junaka, a čelik Kfora stajao pred golim grudima.

Zapad aktivira stara i poneko novo savezništvo, džaba se naš Vođa upinje da se ugura u to društvo, ne daju mu stara zlopamtila. Zato se povremeno uzjoguni pa pohita u Moskvu, da pokaže kako, citiram, pritisci kod njega izazivaju samo inat i kako svi znaju da ga to baš, baš nervira.

I tako male, u suštini beznačajne posete velikom moskovskom medi, koje uglavnom služe da se podgreje biračko telo sklono Rusima, Zapad ne prašta. Dovoljan je jedan mig pa da se susJedi naroguše i pohvale najavljenom isporukom dalekometnih topova, direktno iz Amerike. Onda malo naš Vođa pripreti prstićem, pa mu preko Save odgovore.

Zvuči baš kao ono februarsko parenje, ali đavola ne treba vući za rep, pogotovo kad neko iz daleka ima interesa da nas sabije u zemljicu crnu, pa da Vođi i njegovima ne padne na pamet da zarad još nekog glasa zapuca u Moskvu da se hvališe vekovnim prijateljstvom.

Hvala Bogu, mnogo je oko nas onih koji bi da namire stare račune, da očiste što je preostalo i da zaokruže kvrgavi krug iz prošlosti. Jaka leđa imaju, to nije sporno, dok Beograd luta između nemila i nedraga, od Brisela do Moskve, nadajući se da će ubosti rešenje kao ona ćorava koka zrno.

Velikom Sotoni, što bi reko kolega Lukić, Sirija nije prošla, možda pokuša da Moskvi mišiće pokaže na Balkanu. A, zna se kako prolaze miševi kad slonovi krvavo kolo zaigraju.

Nastavak na Vesti-online.com...