Izvor: B92, 11.Okt.2013, 17:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Sirija zadovoljna zbog Nobela
Oslo/Hag -- Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCW) se nada da će Nobelova nagrada za mir, koja joj je dodeljena, ubediti zemlje da zabrane hemijsko oružje.
"Znam da će nam Nobelova nagrada za mir pomoći u činjenici da promovišemo univerzalnost Konvencije o zabrani hemijskog oružja narednih meseci. Nadamo se da ćemo moći to da postignemo uskoro", rekao je direktor OPCW Ahmet Uzumku norveškoj televiziji NRK u prvom reagovanju ove organizacije na dodelu prestižne nagrade, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preneo je AFP.
Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCW) ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za mir "za intenzivne napore" da oslobode svet takvog arsenala, saopšteno je ranije danas iz Norveškog Nobelovog komiteta.
Organizacija sa sedištem u Hagu je izvršno telo međunarodne Konvencije o hemijskom oružju, nastala je 1997. godine.
Ova organizacija je početkom meseca počela da sprovodi operaciju uništavanja hemijskog oružja u Siriji pod ingerencijom Ujedinjenih nacija, nakon što je gas sarin ubio oko 1.400 ljudi u Damasku u avgustu. Ovo je prvi put da sprovodi svoju misiju tokom ratnog sukoba.
Svetski mediji ocenjuju danas da je izborom Organizacije za zabranu hemijskog oružja za dobitnika Nobelove nagrade za mir Sirija ponovo došla u centar svetske pažnje, a da se nagrada vratila "svojim korenima" - razoružanju u svetu.
Prve reakcije stigle iz Sirije
Kad je reč o političarima, jedna od prvih reakcija stigla je iz Sirije, i to od zvaničnika iz Damaska.
Fajez Sajeg, član parlamenta iz BAAS partije predsednika Bašara al Asada, ocenio je da dodela Nobela OPCW-u ističe "kredibilitet" vlade u Damasku i njenim namerama da uništi svoj "toksični arsenal". Kako je preneo AP, Sajeg je istakao da bi nagrađena organizacija trebalo da radi na oslobađanju celog Bliskog istoka, uključujući Izrael, od oružja za masovno uništenje.
Sajeg je u kratkoj izjavi AP-u rekao da se nada da će OPCW "osvojiti još Nobelovih nagrada za mir" u budućnosti, a Sirija, naglasio je, "daje primer zemljama koje poseduju hemijsko i nuklearno naoružanje".
Sirijski pobunjenici su, istovremeno, ocenili da je nagrada "preuranjen korak", koji će "preusmeriti pažnju sveta sa pravog uzroka rata". Loujal Safi, predstavnik opozicionog bloka, rekao je za AP da je "pogrešno viđenje" da će ta nagrada doprineti miru u Siriji i regionu.
Ova organizacija je, kako je obrazložio Nobelov komitet, nagradu dobila za "intenzivne napore" da oslobode svet hemijskog arsenala. "Nedavni događaji u Siriji, gde je hemijsko oružje ponovo stavljeno u upotrebu, naglasili su potrebu da se pojačaju napori da se ukloni ovakva vrsta oružja", naveo je Komitet.
U avgustu je Vašington okrivio sirijskog predsednika Asada za napad u kojem je korišćen sarin, dok je ruski predsednik Vladimir Putin tvrdio da su taj otrov upotrebili sirijski pobunjenici. Suočen sa pretnjom američke vojne intervencije, Asad je na kraju pristao da ukine program sirijskog hemijskog naoružanja i dozvolio pristup inspektorima OPCW.
Američki državni sekretar Džon Keri čestitao je OPCW-u, ističući hrabrost inspektora te organizacije i odlučnost da oslobode Siriju oružja za masovno uništenje.
Otkad je u avgustu sarinom pobijeno više od 1.000 ljudi, OPWC je preduzela "izuzetne korake i radila nezapamćenom brzinom" da razreši "kršenje međunarodnog prava", koje je "šokiralo ceo svet", naveo je Keri u saopštenju i pozvao međunarodnu zajednicu da "udvostruči napore" za okončanje sukoba u Siriji.
AP primećuje da se Keri u saopštenju nije osvrnuo na kritike iz Nobelovog komiteta upućene Sjedinjenim Državama, koje do aprila 2012. nisu uništile zalihe svog hemijskog naoružanja.
Kako je preneo Rojters, portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov nije želeo da komentariše dodelu Nobelove nagrade za mir.
Iz Moskve se, međutim, oglasio ruski parlamentarac iz vladajuće Jedinstvene Rusije Vječeslav Nikonov, koji je pohvalio ovogodišnji izbor, indirektno se osvrćući i na neke ranije "pogrešne" laureate - kako primećuje Rojters, očigledno aludirajući na dobitnika iz 2009. godine, američkog predsednika Baraka Obamu.
"Ovo je jedan od najboljih izbora Nobelovog komiteta u istoriji... Ovaj put nisu želeli da naprave grešku, jer ih je bilo previše", ocenio je Nikonov.
Generalni direktor OPCW-a Ahmet Uzumku je u maju ove godine izjavio da su neki izvori došli do saznanja da se u Siriji nalazi 1.000 tona hemijskog oružja, kao što su iperit, sarin i V-iks gasovi.
U Parizu, francuski predsednik Fransoa Oland ocenio je da je izbor ovogodišnjeg laureata "podrška međunarodnim naporima za uništavanje sirijskog arsenala hemijskog oružja".
Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele ocenio je da je nagrada zaslužena zbog "dugotrajnog rada i hrabre posvećenosti razoružanju".
Kancelarka Angela Merkel pohvalila je inspektore OPCW-a, rekavši: "Posvećenost službenika ove organizacije vredna je poštovanja... Nobelova nagrada za mir je za svakog od njih."
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio je da je nagrada "dokaz pretnje koju predstavlja zabranjeno naoružanje".
"Ovo priznanje stiže skoro 100 godina posle prvog hemijskog napada i 50 dana posle upotrebe hemijskog naoružanja u Siriji. Daleko od toga da je relikt prošlosti - hemijsko oružje ostaje jasna i prisutna opasnost", navodi se u Banovoj čestitki OPCW-u.
I najviši funkcioneri EU Žoze Manuel Barozo i Herman van Rompej uputili su srdačne čestitke OPCW-u, a predsednik Evropskog saveta je iskoristio ovu priliku da pozove sve države koje još nisu potpisale i ratifikovale Konvenciju o zabrani hemijskog oružja iz 1997. da to bez oklevanja učine.
Agencija AP ocenjuje da je dodelom Nobelove nagrade za mir OPCW-u, Nobelov komitet "pronašao način da ukaže na razorni građanski rat u Siriji, koji je ušao u treću godinu, na stavljajući se na stranu nijedne grupe" koja je u taj sukob uključena.
Rojters ocenjuje i da ovogodišnji laureat svedoči o "povratku Nobela korenima" - jer je dodeljen za "tradicionalnu" vrednost, razoružavanje u svetu.
Organizacija se kao mogući laureat pojavio u spekulacijama tek nekoliko sati uoči saopštenja dobitnika, dok je danima ranije za favorita u svetskim medijima važila pakistanska tinejdžerka Malala Jusufzai, kojoj su pre godinu dana u glavu pucali talibani pošto se javno zalagala na pravo devojčica na obrazovanje.
"Ona je izuzetna žena i mislim da je svetla budućnost pred njom i da će verovatno biti nominovana dogodine, ili godinu dana kasnije", rekao je za AP predsedavajući Nobelovog komiteta Torbjorn Jagland.
Jemenski novinar i aktivista Tavakol Karman, laureat iz 2011, bio je među onima koji su navijali za Malalu. Čestitajući nagradu organizaciji laureatu, on je izrazio nadu da će pakistanska tinejdžerka jednog dana ipak osvojiti Nobela, preneo je AFP: "Ona to zaslužuje... Malala je naša heroina, ona je heroj žena i svih ljudi koji žele da ovaj svet bude bolji, sa boljim obrazovanjem i jačim ženama."
I ove godine, pre Nobelovog komiteta oglasila se norveška javna televizija NRK, koja je pola sata ranije obelodanila ko je laureat.
OPCW je izvršno telo međunarodne Konvencije o hemijskom oružju i nastala je 1997. godine. Sedište Organizacije je u Hagu u Holandiji.
Organizacija je, kako su javile svetske agencije, početkom meseca počela da sprovodi operaciju uništavanja hemijskog oružja u Siriji pod integracijom Ujedinjenih nacija, nakon što je gas sarin ubio oko 1.400 ljudi u Damasku u avgustu. Ovo je prvi put da ova organizacija sprovodi svoju misiju tokom ratnog sukoba.
Dodela ovogodišnjih Nobelovih nagrada završava se u ponedeljak, 14. oktobra, kada će se znati ko je laureat ove prestižne nagrade za ekonomiju.
