Izvor: B92, 04.Feb.2013, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žalba zbog isplate starim štedišama
Ljubljana -- Vlada Slovenije priprema žalbu na presudu Evropskog suda kojom je Slovenija proglašena odgovornom za isplatu stare devizne štednje Ljubljanske banke Sarajevo.
Nepravosnažnom presudom Sloveniji je naloženo da državljanima BiH Emini Ališić in Azizu Sadžaku, starim stedišama Ljubljanske banke Sarajevo, isplati po 4.000 evra na ime naknade za nematerijalnu štetu, podseća ljubljanski "Dnevnik".
Uz to, sud je od Slovenije zatražio da u roku od šest meseci >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od prvostepene presude prihvati sistemske mere za isplatu više od 8.000 sličnih slučajeva BiH štediša, na isti način kako je to bilo omogućeno štedišama Ljubljanske banke u njenim ekspoziturama u Sloveniji.
To će biti važno i za druge štediše Ljubljanske banke izvan Slovenije, jer je presudom u slučaju dvoje državljana BiH Strazbur od Slovenije zatražio da donese sistemska rešenja i za sve druge štediše u istom pravnom položaju.
Konačna presuda u Strazburu mogla bi biti važna i za povraćaj stare devizne štednje hrvatskih štediša Ljubljanske banke Zagreb, koji svoja potraživanja svojevremeno nisu preneli na hrvatske banke i u hrvatski javni dug.
Drugo je pitanje, podseća agencija Hina, sredstava koja je štedišama vratila Hrvatska, tzv. preneseni deo štednje Ljubljanske banke Zagreb, i za to se traži kompromisno rešenje između dve države, budući da je to slovenački uslov za ratifikaciju hrvatskog pristupnog ugovora s Evropskom unijom.
Ljubljanski "Dnevnik" podseća da će na tu temu u sredu u Sloveniji razgovarati ministri spoljnih poslova Hrvatske i Slovenije, Vesna Pusić i Karl Erjavec, s finansijskim stručnjacima Zdravkom Rogićem i Francom Arharom i ukazuje da u priči o starim štedišama Ljubljanske banke u Hrvatskoj i BiH postoje sličnosti, ali i razlike.
Načelni stav koji Ljubljana i dalje zastupa kada je reč o poslovanju Ljubljanske banke u vreme Jugoslavije, izvan Slovenije, jeste da problem stare devizne štednje treba rešavati kao sukcesijsko, a ne bilateralno pitanje, te da bi države naslednice trebalo da namire štediše na svojoj teritoriji.
Rok za podnošenje žalbe ističe u sredu, tri meseca od kako je Slovenija proglašena odgovornom za neisplaćeni dug Ljubljanske banke u toj državi.
Evropski sud za ljudska prava najpre mora odlučiti da li je žalba pravno utemeljena. Ako utvrdi da nije, prvostepena presuda postaje konačna, a ako se žalbeni postupak odobri, onda o slučaju odlučuje Veliki senat suda u kojem je 17 sudija.
Slovenija šalje žalbu na presudu o Ljubljanskoj banci Sarajevo
Izvor: SEEbiz.eu, 04.Feb.2013
LJUBLJANA - Nepravomoćnom presudom Sloveniji je naloženo da državljanima BiH Emini Ališić i Azizu Sadžaku, starim štedišama Ljubljanske banke u toj državi, isplati po 4000 eura na ime naknade za nematerijalnu štetu.
