Izvor: Blic, 06.Nov.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme je da završimo sa Mladićem
Realnost je da je haški uslov sve tvrđi i formuliše se sve češće kao – Ratko Mladić u Hagu. Neizvesnost da Srbija dobije status kandidata je na ključnom, ali zapravo i jedinom uslovu za dalje korake Srbije ka EU - a to je okončanje saradnje sa Tribunalom. Sve ostale uslove koje je Evropska komisija navela u svom izveštaju Srbija je u stanju da ispuni. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Božidar Đelić u intervjuu za „Blic" kaže da haška priča traje godinama i da je vreme da taj deo posla završimo.
Iako smatra da je vreme da se reši slučaj Ratko Mladić Đelić ne zna dokle se sa potragom stiglo.
- To je pitanje koje treba postaviti direktoru BIA. Svako radi svoj deo posla.
Kakav odgovor dobijate od BIA?
- Reći ću samo da je glavni haški tužilac Serž Bramerc ministrima spoljnih poslova EU, a što je potvrđeno i na osnovu mojih kontakata u Francuskoj, rekao da Srbija uradi sve što može da zaokruži saradnju sa Haškim tribunalom. Samim tim, apelovao sam na Evropljane da krajem francuskog predsedavanja odmrznu primenu SSP-a.
Hajde da preformulišemo pitanje. Da li ćemo uspeti da ispunimo sve uslove za status kandidata u 2009?
- Srbija je u stanju i spremna da ispuni uslove, ali neizvesnost je na ključnom uslovu, a to je zaokruživanje saradnje sa Haškim tribunalom. To traje godinama i vreme je da završimo taj posao.
Oštrite li vaše penkalo za novi potpis?
- Olovka je na sigurnom mestu. Spremna. I, naravno, da sa puno nestrpljenja očekujem dan kada ćemo poslati zahtev za status kandidata. Ali istovremeno i da do tog važnog dana postignemo da nam policajac na Aerodromu „Nikola Tesla" više ne traži šengensku vizu, isto i kao njegove kolege u Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji EU. Ne mogu da garantujem tačan datum jer ceo ovaj posao koji je pred nama ne zavisi samo od mene. Ali, mogu da kažem da se taj dan približava i da će svi napori koje ulažemo uroditi plodom, najverovatnije tokom 2009. godine.
Usvojeni su zakoni neophodni za belu šengensku listu. Šta nas još deli od putovanja bez viza?
- Zakoni moraju biti i primenjeni. Takođe, u budžetu za 2009. mora se obezbediti dovoljno novca jer je neophodno obaviti još posla počev od opremanja šaltera do obuke ljudi koji se bave tim procesom. Potpredsednik Evropske komisije Žak Baro danas će u Zagrebu predstaviti izveštaj koji je, po onome što mi je rekao pre koji dan, povoljan za našu zemlju. Srbija se nalazi u poziciji favorita na zapadnom Balkanu za dobijanje bele šengenske liste, što, međutim, i dalje nije garancija jer sve zemlje Šengena to moraju da odobre. Posle ovog izveštaja radna grupa iz EU će doći u Srbiju i ukazati na čemu moramo dodatno da radimo. Do proleća moramo da uradimo sve što je potrebno jer se tada završava tehnički deo priče i onda se proces prebacuje na politički nivo.
Šta može biti problem za stavljanje Srbije na belu šengensku listu?
- Evropljani mi često kažu da se ne boje emigracije naših građana, nego je pitanje da li mi imamo dovoljno dobar sistem da ne budemo zemlja tranzita ilegalaca. Dobra strana je što proces dobijanja šengenskih viza nije opterećen političkim pitanjima. Međutim, Evropa koja ulazi u recesiju nije u jednoj od onih velikodušnih faza. Na Zapadu su u ovom momentu ljudi isključivo fokusirani da li će očuvati radno mesto ili dobiti kredit. Realnost je takva i sa njom moramo da se suočimo.
Vlast neprestano ističe da Euleks nije uslov za napredovanje Srbije ka Evropskoj uniji. Kako da se tumače izjave EU zvaničnika da bi odobravanje ove misije bio pozitivni signal Srbije u njenim integracijama?
- Netačno je da je razmeštanje Euleksa preduslov za dobijanje SSP i nikada ni na koji način Kosovo se ne postavlja kao uslov za evropske integracije. Evropljani znaju da bi to bilo kontraproduktivno. EU je po pitanju Kosova podeljena i pet članica ga nije priznalo. Samim tim, Euleks ne može biti drugo do statusno neutralan jer za njega su glasale i zemlje koje su protiv nezavisnosti. Naš drugi uslov je da misija bude odobrena u Savetu bezbednosti. Novi rok je 11. novembar i nadam se da će se do tada kroz pregovore koji su u toku rešiti i to pitanje.
Budžet za Univerzijadu je bukvalno prepolovljen. Hoće li se taj posao uspešno okončati?
- Ostalo je samo da budžet bezbednosti ispregovaramo sa MUP-om i, kada to bude usvojeno, Srbija će biti spremna da organizuje jednu od najlepših Univerzijada koja je ikada održana. London (2012) i Soči (2014) isto su drastično smanjili budžete. I Srbija koja se nateže sa MMF oko budžeta za 2009. naravno da nije zemlja koja treba da organizuje najluksuzniju manifestaciju. Jednostavno je - moramo imati meru u svemu.
Zašto direktor preduzeća „Univerzijada" Siniša Jasnić, iza koga je ostalo dosta spornih ugovora, nije ranije sprečen da obavlja tu funkciju?
- Svi elementi su prosleđeni istražnim organima i, ako se bilo ko ogrešio o zakon, za to će morati plati. On je najzaslužniji što je Srbija dobila Univerzijadu. Ali, kao što se videlo, dobiti događaj i organizovati ga - dve su različite stvari. Preuzeo sam zastavu Univerzijade u Bankoku i platio put do tamo iz svog džepa. U to vreme nisam imao ovlašćenje da vodim projekat. Od trenutka kada me je Cvetković zamolio, a ja iz odgovornosti prihvatio posao, doneo sam odluke i to je bila smena Jasnića i smanjenje budžeta, fokusiranje na manje sportskih objekata. I sada moramo da se fokusiramo na prave vrednosti Univerzijade - 15 dana sportskog duha i promocije naše zemlje. U aprilu ćemo ugostiti hiljadu rektora Univerziteta iz celog sveta. To je fantastična šansa.
Za funkcije u javnim preduzećima opet je kriterijum stranačka pripadnost.
- Perspektiva otvaranja kapitala manjinskih paketa na tržištu je najbolji način da dođe do depolitizacije u upravljanju preduzećima. Do tada i Srbija, kao što je praksa i u drugim zemljama gde je država vlasnik, tu postavlja ljude. Ipak, Vlada Srbije u ovim teškim budžetskim vremenima sasekla je primanja članova upravnih odbora na nivo prosečne plate u Srbiji. Moramo obezbediti da oni koji su u JP dele sudbinu drugih građana.
Prilika da privučemo velike firme
Zbog trenutne svetske krize direktori svih velikih firmi se pitaju da li bi neka njihova fabrika mogla da bude na nekom drugom, povoljnijem mestu. E, to mesto mora da bude Srbija, kaže Đelić.
- Predsednik Francuske Nikola Sarkozi sa direktorima ključnih preduzeća odlučio je da poseti našu zemlju u prvoj polovini naredne godine. Vratio sam se iz Francuske gde je dogovoreno da tamošnja firma za elektroniku „Sažem" investira u bivši EI Niš. Investicija je vredna 15 miliona evra i biće zaposleno 250 radnika. Pre Pariza bio sam u poseti Turskoj koja je ekonomski džin, trenutno 15 u svetu. Trenutno radimo na uspostavljanju bescarinske zone između Srbije i Turske. Imao sam sastanke sa vlasnicima grupa „Šabanči", „Koč" koje imaju preko 15 milijardi dolara prihoda godišnje. Interes „Šabanči grupe", koja je drugi najveći proizvođač autobusa i kamiona u Evropi, jeste FAP iz Priboja - zaključio je potpredsednik Vlade.
