Izvor: Blic, 28.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Goati: Nepotrebni novi izbori
Vladimir Goati: Nepotrebni novi izbori
BEOGRAD - Poslednji događaji u DOS samo podsećaju da se ova koalicija raspala 17. avgusta izlaskom DSS iz Vlade Srbije što ih dovodi u neugodno susedstvo sa partijama bivšeg režima. Naš politički prostor je omeđen sa tri temena -jedan je evropsko - demokratska orijentacija koji predvodi DS, drugi je nacionalno - demokratska koju predvodi DSS,uz neke simpatizere njene politike,i treću predstavlja nacionalno - autoritarna orijentacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kojoj pripadaju stranke bivšeg režima. Nijedna u narednih godinu dana ne može da računa na više od 40 mandata u srpskom parlamentu, pa bi bile upućene na postizborne koalicije. U slučaju koalicije blokova koje predvode DS i DSS zbog različitih stavova o načinu sprovođenja reformi i naročito saradnje sa Hagom, neka nova Vlada Srbije stalno bi bila u pat poziciji. Izbori ne uspostavljaju, već izražavaju uspostavljeni odnos snaga, pa mislim da za prevremenim izborima nema potrebe, rekao je u razgovoru za 'Blic' Vladimir Goati, naučni saradnik beogradskog Instituta društevnih nauka.
Da li je rezultat Koalicije 'Povratak' dovoljan da bi srpska nacionalna zajednica mogla značajnije da utiče na budući status i upravljanje Kosovom?
- Rezultati kosovskih izbora, bez obzira na neodlučnost koja je postojala kod vodećih ljudi u SRJ, nivoa vlasti koji je uglavnom slao poruke o neizlasku na izbore, kao i kasno donesenu konačnu odluku, ipak obezbeđuju šansu da predstavnici Srba i nealbnaca u kosovskom parlamentu ostvare značajniju ulogu. Alternativa tome bila je izolacija. Izlazak Srba na izbore je dobar znak da međunarodna zajednica, od koje će inače presudno zavisiti sudbina Kosova, u većoj meri uvaži nastojanja SRJ i Srbije. Pitanje budućeg statusa Kosova je pitanje dugog talasa, odnosno zavisiće od spremnosti naših vlasti da nastave sa započetim reformama i saradnjom sa međunarodnom zajednicom. Da li je moguća srpsko-albanska koalicija u Skupštini Kosova?
- To je još jedna od odluka u pravcu biranja manjeg zla, odnosno saradnje sa partijama koje su manje daleko. Vreme kada se sudbina Kosova rešavala puščanim kuglama je prošlo i problemi se sada rešavaju izborima.Rešenje odnosa u SRJ je i dalje neizvesno, a pojavio se zahtev DHSS da se raspiše referendum u Srbiji.
- Najvažnija pitanja demokratije ne mogu se rešavati bez poznavanja granica jedne države i u tom smislu smatram da je jedina korist od raspisivanja referenduma u Srbiji bila ta što bi se dobila aktivna pozicija koja bi uticala na rasplet ali i na tempo događaja u Crnoj Gori kada je referendum u pitanju. Međutim, referendumom u Crnoj Gori ne bi se rešile dileme na političkoj sceni Crne Gore jer je, u bilo kom slučaju, visok procenat onih koji će pobedu na referendumu osporavati. Pristalica sam ideje kvalifikovane većine koja bi morala da iznosi 55 do 60 odsto. Moram da napomenem, da, iako se priča o referendumu u Crnoj Gori, u Srbiji imamo identično rešenje po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi iz 1994. godine koji je još na snazi, a koji predviđa validnost referenduma ako se odazove 50 odsto plus jedan od ukupnog broja birača.
Aktuelno je i pitanje statusa Vojvodine.
- Nestrpljivost vojvođanskih predstavnika iz DOS je razumljiva, ali je i Vlada Srbije od prvoga dana morala da se bavi sa dve vrste pitanja - hitnim i važnim. Pitanje Vojvodine i njene autonomije spada u kategoriju važnih pitanja, ali je neopravdano zanemareno. Kada se radi o najavama izrade vojvođanskog ustava, uveren sam da će razgovori koji su otpočeti između srpske Vlade i Izvršnog veća Vojvodine dovesti do smirivanja situacije, što će u izvesnoj meri 'ohladiti predmet'. To će otvoriti prostor da se o autonomiji i statusu Vojvodine mnogo staloženije razgovara.
Tako dolazimo i do pitanja Ustava Srbije. Postoje predlozi raznih eksperata, ali bi bilo dobro da politički činioci definišu osnovna pitanja - Srbija kao samostalna država ili kao federalna jedinica, monarhija ili republika, predsednički ili parlamentarni sistem, jednodoma ili dvodoma Skupština. Srbija je još u fazi odsustva konsenzusa po tim političkim pitanjima. Može se dogoditi da predlozi eksperata predstavljaju pravljenje rupa u vodi, jer pišu predloge, a ne znaju po kojim od navedenih pitanja postoji saglasnost. Nikola m. Jovanović
