Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Okt.2009, 20:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Izuzetan napredak u srpsko-mađarskim odnosima
BUDIMPEŠTA -Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je večeras da je u srpsko-mađarskim odnosima u poslednje vreme načinjen izuzetan napredak i izrazio očekivanje da će dve zemlje uspešno rešiti sva preostala otvorena pitanja.
Predsednik Tadić je, na prijemu koji je u njegovu čast priređen u ambasadi Srbije u Budimpešti, istakao da svaka zemlja i narod imaju svoje legitimne nacionalne interese, pa tako i mađarski i srpski narod, ali i da političari dveju zemalja imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << obavezu da pronađu zajedničke interese.
"Takav pristup nije važan samo zbog rešavanja istorijskih nesporazuma i pomirenja, već bi trebalo da obezbedi plodonosnu ekonomsku saradnju, razvoj, investicije i zajedničku viziju o budućnosti pod evropskim krovom", rekao je Tadić i istakao da takve bilateralne odnose moraju da gaje sve države regiona.
Predsednik Tadić je istakao da je depopulacija, odnosno smanjenje broja radno sposobnog stanovništva zajednički problem država regiona, i da je samo odgovornom politikom koja će biti fokusirana na zajedničke ekonomske interese moguće izaći u susret tom problemu.
"Politika koja nije svesna izazova koji dolaze nije dobra politika, i zato moramo sagledati kako ćemo voditi realističnu politiku u godinama koje dolaze", rekao je Tadić.
Srbija i Mađarska su, u tom smislu, prema Tadićevim rečima, danas načinile značajan korak, razmatrajući mogućnost stvaranja regionalnog energetskog čvorišta, saradnju u oblasti saobraćajne infrastrukture i transporta.
Tadić, koji je danas u Budimpešti razgovarao sa predsednikom i premijerom Mađarske, rekao je da se mađarska strana obavezala da neće sprečavati dotok gasa u Srbiju iz svojih komercijalnih skladišta u slučaju da i predstojeće zime bude prekida dopremanja gasa iz Rusije.
"Saglasili smo se da što pre treba ići u izgradnju novih gasnih koridora i diversifikaciju snabdevanja gasom iz nalazišta na prostoru Kavkaza", rekao je Tadić.
Srpska i mađarska strana su, prema Tadićevim rečima, saglasne da uporedo sa ekonomskom saradnjom treba raditi na poboljšanju položaja nacionalnih manjina i podsticanju očuvanja njihovog kulturnog i svakog drugog identiteta.
Tadić i Šoljom: Komisija eksperata da preispita spornu prošlost
Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Mađarske Laslo Šoljom založili su se danas u Budimpešti za rešavanje istorijskih nesporazuma, zbog čega bi trebalo da bude formirana mešovita naučna komisija.
Tadić i Šoljom podržali su inicijativu da akademije nauka dveju zemalja osnuju nezavisnu ekspertsku komisiju, koja bi ispitala sporna pitanja mađarsko-srpskih odnosa u periodu tokom i neposredno posle završetka Drugog svetskog rata.
"Zadatak te komisije je da utvrdi činjenično stanje iz čitavog Drugog svetskog rata, jer je u interesu Srbije i Mađarske ukupno pomirenje dva naroda i da se sva sporna mesta u našoj istoriji stave ad akta, ne da bi se zaboravili zločini već da bi se utvrdila istina", rekao je Tadić.
Ulazak Srbije u EU preduslov trajnog rešavanja pitanja nacionalnih manjina
Predsednik Srbije Boris Tadić i njegov mađarski kolega Laslo Šoljom saglasili su se danas u Budimpešti da je ulazak Srbije u Evropsku uniju preduslov stabilnog ekonomskog razvoja regiona i trajnog rešavanja pitanja nacionalnih manjina.
Razgovorom sa mađarskim predsednikom o širokom spektru tema od interesa za obe zemlje, od evropskih integracija, preko ekonomskih, pa do pitanja manjinskih zajednica predsednik Srbije započeo je dvodnevnu zvaničnu posetu našem severnom susedu.
Dvojica predsednika ocenila su da se samo integracijom čitavog Zapadnog Balkana u EU može garantovati stabilnost regiona, ekonomski razvoj i perspektiva za opstanak i očuvanje identiteta manjinskih nacionalnih zajednica.
Šoljom: Priključenje Srbije EU je i ekonomski interes
Šoljom je konstatovao da postoji obostrana želja da se Srbija što pre integriše u EU, jer je, prema njegovim rečima, to elementarni interes celog regiona.
"Priključivanje Srbije EU je i ekonomski interes. Pored toga što je Mađarska spremna da svoja iskustva u procesu integracija prenese Srbiji, takođe će maksimalno podržati viznu liberalizaciju kako bi državljani Srbije od 1. januara mogli da putuju bez vize u EU", rekao je mađarski predsednik.
Da Mađarska razmotri mogućnost učešća Srba u parlamentu
Kada je reč o nacionalim manjinama, predsednik Srbije je, posle sastanka sa Šoljomom, istakao da Srbija danas primenjuje tako visoke standarde da im je teško naći pandan i u samoj EU.
Autonomija Vojvodine će biti rešena
Srpski predsednik je rekao da ima vrlo dobre odnose i sa vojvođanskim političarima mađarske nacionalnosti.
"Mađarski prijatelji su tražili od nas da omogućimo formiranje nacionalnim manjinskih saveta. Veoma sam ponosan što je taj zakon donet, čime manjine u Srbiji dobijaju sva prava. I pitanje autonomije Vojvodine ćemo rešiti, a u toku je rasprava o tome koja prava će biti preneta na pokrajinu", naglasio je Tadić
"Srbija će za sve nacionalne manjine stvarati najbolje moguće uslove za prosperitet i očuvanje identiteta, ali će isti zahtev upućivati svim državama u regionu gde živi srpski narod", rekao je Tadić.
Prema Tadićevim rečima, Srbija očekuje da Mađarska razotri mogućnost učešća pripadnika srpskog naroda u mađarskom parlamentu, kao i da se stalno poboljšavaju uslovi za informisanje i školovanje na maternjem jeziku pripadnika srpskog naroda u Mađarskoj.
"Mi Srbima i Mađarima moramo stvoriti budućnnost i perspektivu života u Srbiji i Mađarskoj, u suprotnom naši razgovori će se u budućnosti svoditi na razgovore o slavnoj istoriji i kulturnim spomenicima oko kojih neće biti ljudi", poručio je Tadić.
Saradnja u oblasti saobraćaja i energetike
Značajno mesto u razgovorima dvojice predsednika zauzela su ekonomska pitanja, posebno saradnja u oblasti saobraćaja i energetike, a konkretan povod je bio današnje potpisivanje Sporazuma dveju vlada o međunarodnom kombinovanom transportu robe i logističkoj usluzi i Memoranduma o razvoju železničkih koridora. Sporazume su potpisali ministar infrastrukture Srbije Milutin Mrkonjić i njegov mađarski kolega Peter Honig.
Predsednik Šoljom je najavio da će pitanje iskorišćavanja ekonomskih i saobraćajnih potencijala Dunava, odnosno koridora 7, biti u samom središtu mađarskog predsedavanja EU tokom 2011. godine.
"Srbija u narednih pet godina namerava da izgradi najmanje tri mosta preko Dunava, što ima veliki infrastrukturni značaj za čitavu Evropu. Time doprinosimo ne samo našoj ekonomiji, i zbog toga moramo biti u EU, jer je reč o evropskom interesu", kazao je predsednik Tadić.
Kada je reč o energetskoj saradnji, predsednik Tadić je napomenuo da je Srbija u proteklih godinu dana izgradila značajne kapacitete za skladištenje gasa, ali da očekuje da u slučaju produbljivanja gasne krize Mađarska iskaže solidarnost kao što je to učinila prošle godine.
Kulturni centar samouprave Srba
Predsednik Srbije Boris Tadić danas je u Budimpešti otvorio novi Kulturni centar Samouprave Srba u Mađarskoj.
"Ponosni smo zbog naše kulture i jezika i tu vrednost želimo da predstavimo svetu", izjavio je Tadić, uz konstataciju da bi politika Beograda trebalo identitetu srpskog naroda da obezbedi najbolju moguću promociju i zaštitu.
Tadić je rekao da Beograd ima obavezu da štiti identitet svake etničke zajednice u Srbiji i da to čini, donošenjem zakona koji obezbeđuju maksimalnu zaštitu prava svake manjine.
Ideju Evropske unije (EU) vidimo kao veliki mirovni projekat, možda najveći u istoriji sveta, koji je nastavljen u ekonomski projekat, naglasio je Tadić.
Ali, u osnovi tih ideja je, smatra Tadić, zaštita identiteta naroda članica EU, a ne da se taj identitet relativizuje.
On je ocenio da nacionalne manjine Srba u Rumuniji, Mađarskoj i Sloveniji imaju poseban značaj, jer srpski narod u tim zemljama "već predstavlja naš identitet u EU".
Mađarski predsednik Laslo Šoljom je izrazio zadovoljstvo što Kulturni centar ima širok spektar funkcionisanja.
Važna je arhivska funkcija Centra, jer je važno da se sačuvaju dokumenti o Srbima u Mađarskoj, rekao je Šoljom.
On je izjavio da bi nacionalne manjine trebalo da učestvuju u javnom političkom životu i da bi srpska zajednica trebalo da bude predstavljena u mađarskom parlamentu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
