Izvor: B92, 19.Jun.2010, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srbija će brinuti o izbeglicama"
Beograd -- Srbija je sa 86.000 izbeglih i 210.000 interno raseljenih lica prva zemlja u Evropi po pitanju prisilnih migracija, kaže potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić.
Krkobabić je rekao da uprkos 18 godina dugoj izbegličkoj krizi, Vlada čini sve da se reše egzistencijalni problemi i obezbedi dostojanstven život.
"Svetski dan izbeglica pravi je trenutak da podsetimo svet na one koji su spasavajući gole živote morali da napuste svoje domove", kazao je on. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Vlada Srbije, kako je naveo, energično radi na ostvarivanju prava izbeglih u zemljama porekla ističući da Srbija nema pravo da zakuca na vrata članstva EU ukoliko ne ispuni obaveze prema sopstvenim građanima - izbeglim i proteranim.
"To je naš principijelni stav od koga se ne može odustati i u tome imamo najčvršću podršku međunarodne zajednice", kazao je Krkobabić.
Potpredsednik vlade je, međutim, naveo da je, uprkos svim naporima Vlade Srbije da se izbeglim i interno raseljenim obezbede dostojanstveni uslovi života i činjenice da je tokom 2009. zatvoreno 14 kolektivnih centara, u Srbiji ostalo još 60 kolektivnih centara u kojima boravi više od 4.700 izbeglih i interno raseljenih lica.
"Samo u toku protekle godine Komesarijat za izbeglice uz pomoć Vlade Srbije i pojedinih Međunarodnih humanitarnih organizacija je putem programa donacije pomogao izgradnju kuća za 1.359 porodica, otkupljeno je i dodeljeno više seoskih domaćinstava širom Srbije i mnogo novih stanova", naveo je Krkobabić.
Posvećenost vlade rešavanju egzistencijalnih problema izbeglih i interno raseljenih lica, kako je istakao, ilustruje i činjenica da je u proteklih godinu i po, uprkos postojećoj ekonomskoj krizi, iz budžeta izdvojeno 10 miliona evra za finansiranje Komesarijata, čime je omogućen završetak ili adaptacija 940 nezavršenih i neuslovnih stambenih objekata i ekonomsko osnaživanje 475 porodica.
"To je, inače, jedna od retkih pozicija u budžetu koja pod pritiskom ekonomske krize i restrikcija nije umanjena. Pomažemo koliko možemo katkad i više od toga. Ali, sve dok u sendviču 'nepristojno bogatih' i nepristojno siromašnih bude i jedno izbeglo ili interno raseljeno lice mi našu misiju nismo završili", naveo je on.
Krkobabić je kazao da dugu izbegličku kolonu u Srbiji vide i oni sugrađani čija "društvena odgovornost" traje koliko i prisustvo televizijskih kamera.
"Voren Bafet i Bil Gejts pozvali su ove nedelje stotine američkih kolega milijardera da bar 50 odsto svog bogatstva daju u dobrotvorne svrhe. Želim da verujem da će u Srbiji ovdašnji bogataši uputiti sličan poziv, makar on bio meren promilima njihovog bogatstva", naveo je Krkobabić.
Potpredsednik vlade je izrazio mišljenje da bi u rešavanje izbegličke krize koja u Srbiji traje 18 godina morali da se uključe i oni sa "dubljim džepovima", jer, kako je ocenio, njihovo malo može biti mnogo za proterane i izbegle.
Krkobabić je rekao da je u toku realizacija tri projekta finansirana sa 14,5 miliona evra donatorskih sredstava Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji i UNHCR-a kojima je obezbeđeno stambeno zbrinjavanje i ekonomsko osnaživanje više od 2.000 porodica izbeglih i interno raseljenih lica.
"Pored navedenih sredstava iz IPA fondova EU, obezbeđeno je dodatnih 14,7 miliona evra sa čijom realizacijom će se započeti u predstojećem periodu", rekao je on.
Na putu povratka, kako je naveo, nažalost, najviše je prepreka u Hrvatskoj.
"Izbegli i prognani više od deset godina ne mogu da se vrate svojim kućama, da uđu u svoje stanove, da dobiju zaostale penzije, da im se obnovi i vrati imovina. Neprihvatljivo je da u 21. veku nacionalnost bude propusnica za korišćenje elementarnih ličnih i neprikosnovenih imovinskih prava", kazao je Krkobabić.
Prema najnovijem izveštaju UNHCR-a, kako je naveo Krkobabić, u svetu trenutno živi oko 43,3 miliona žrtava sukoba i progona, neki su godinama izbeglice, a neki su raseljeni unutar svojih domovina, dok je oko šest miliona u izbegličkim kampovima.
.jpg)
