Izvor: Blic, 29.Avg.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija može da prizna nezavisnost Kosova
Predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov izjavio je juče da bi Rusija, po priznanju Južne Osetije i Abhazije, mogla isto tako da se postavi i kada je reč o nezavisnosti Kosova.
- Možda hoće, ništa ne mogu da isključim. Ali, između Kosova na jednoj i Abhazije i Južne Osetije na drugoj strani postoji jasna razlika. Kosovo je ne samo formalno, nego i faktički pripadalo Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Južna Osetija i Abhazija su od raspada Sovjetskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Saveza negirale da pripadaju Gruziji - rekao je Kosačov za Bi-Bi-Si. On je dodao da je Rusija pokušavala da Gruziji pomogne da političkim putem nađe način da očuva svoju teritorijalnu celovitost, međutim, pošto je to pokušala vojnim putem „to je bio kraj. Što je mnogo - mnogo je".
- Sve ove godine od raspada SSSR mislim da je Rusija bila glavna, možda i jedina zemlja koja se zalagala za to da se na delu, a ne samo na rečima poštuje međunarodno pravo. Mi od tada nismo priznali nijednu zemlju, nismo svoju vojsku poslali bilo kuda izvan ruskih granica, nismo otvarali vojne baze. Govorili smo o međunarodnom pravu, o Savetu bezbednosti, o završnom aktu OEBS iz Helsinkija. Naši partneri, uključujući i Veliku Britaniju, za to vreme su bili spremni da krše međunarodno pravo kada je to bilo u njihovom nacionalnom interesu: bombardovali su Irak, priznali su Kosovo. Rusija se sada ponaša isto tako - rekao je Kosačov.
Portparol Stejt departmenta Robert Vud je juče ponovio stav SAD da su Kosovo i Južna Osetija su dva različita slučaja. Direktor Američkog saveta za Kosovo Džim Džatras izjavio je juče, međutim, da razvoj događaja u Južnoj Osetiji i Abhaziji „neće promeniti stav Rusije o Kosovu, već je, naprotiv, dobar za Srbiju". On smatra da će Moskva zadržati prethodni stav zato što je Beograd uvek insistirao na sporazumnom rešenju, a nije pribegao nasilju kao predsednik Gruzije Mihail Sakašvili.
Svilanović: Poruka Zapadu
- Kosačov je suviše nizak državni nivo i njegova izjava se mora uzimati s rezervom. Moguće da je to poruka poslata Zapadu, EU i SAD, da bi Rusija mogla da razmisli i o svom stavu prema Kosovu, ali samo u okviru jednog šireg paketa smirivanja jako zategnutih odnosa sa Zapadom. Ipak, to je poruka poslata sa veoma niskog nivoa i moguće da je u pitanju pokušaj da se, pre svega političarima u EU koji su za smirivanje situacije, predoči mogućnost da je dogovor moguć - kaže za „Blic" Goran Svilanović, bivši šef diplomatije.
T. S.
