Izvor: Politika, 09.Maj.2013, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Priština umanjuje ovlašćenja srpske zajednice

Nećemo dozvoliti da kroz različite interpretacije kako bi sporazum trebalo da bude sproveden, on vremenom postane nepovoljan i loš po interese našeg naroda

Dan po povratku radne grupe za primenu sporazuma iz Brisela šef beogradskog tima i savetnik predsednika Srbije Marko Đurić je na pitanje novinara „Politike” zbog čega zapravo ni nakon dva dana nije bilo moguće postići sporazum sa prištinskom delegacijom, odgovorio da je situacija takva zato što dve strane za sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << različito tumače suštinu nekih odredbi sporazuma.

„Mi razgovorima o implementaciji pristupamo veoma ozbiljno i u tom smislu nam je svaki detalj važan. Ovaj sporazum smo prihvatili sa uverenjem da, u datim okolnostima, može biti dovoljno dobar za Srbe na Kosovu i Metohiji. Odgovorni smo ljudi i ne možemo dopustiti da kroz različite interpretacije toga kako bi sporazum trebalo da bude sproveden, on vremenom postane nepovoljan i loš po interese našeg naroda i države. Naravno, druga strana je, za sada, veoma isključiva u svojim stavovima i viđenjima i tu nastaje jaz koji posrednici ne uspevaju da premoste”, kaže Đurić.

U kojim detaljima leži đavo?

Glavne tačke razmimoilaženja su način formiranja zajednice srpskih opština i koncept integracije u bezbednosnom i sektoru pravosuđa.

Nezvanično se moglo čuti da Priština insistira da srpske sudije i tužioci koji, prema sporazumu, treba da budu integrisani u kosovski pravosudni sistem, pre toga prođu kroz konkurs koji bi raspisala Priština?

Sporazum govori o integraciji postojećih institucija i ne spominje nikakve konkurse u kojima bi Priština odlučivala o podobnosti Srba za rad u institucijama. To je ono što je Srbija potpisala i toga nameravamo da se pridržavamo.

Da li je tačno da je prištinska delegacija tražila da se srpske institucije na severu potpuno rasformiraju pre nego što počne formiranje zajednice srpskih opština?

Kao što sam već rekao, ovo su neka od pitanja o kojima dve strane još imaju prilično udaljene stavove. Pozicija Srbije je da su rešenja dostižna u slučaju da se dosledno poštuje ono što je u sporazumu napisano. Nadamo se da će se, uz pojačano angažovanje međunarodnih posrednika, razgovori ubuduće voditi u skladu sa ovim principom.

Ne čini se da međunarodna zajednica upućuje kritike predstavnicima Prištine koji su ustali od stola?

Nažalost, stiče se takav utisak, ali to je nešto sa čime smo već navikli da živimo. Ipak, nadamo se da je, u krajnjoj liniji, svim akterima koji su uključeni u proces pregovora jednako stalo da ovaj sporazum zaživi. To nam uliva nadu da će se do rešenja za trenutne izazove vremenom doći u interesu svih, a pre svega u interesu srpskog i albanskog naroda koji žive i živeće na teritoriji KiM.

Očekujete li nove pritiske povodom toga?

Očekujemo nove ideje i predloge, kao i skori nastavak dijaloga. To je jedini put do trajnog i održivog rešenja.

Šta tačno predviđa Đentilinijev plan? Može se čuti da je on na liniji albanskih zahteva.

Đentilinijev plan ne postoji kao neki precizno formulisan predlog koji bi bio ponuđen pregovaračima na izjašnjavanje. Za sada postoje samo radni materijali koji su razmatrani u razgovorima. Nažalost, nijedan od tih papira nije bio dovoljno prihvatljiv za obe strane da bi poslužio kao osnova za dalje dogovore.

Na koje konkretne načine prištinska strana nastoji da kroz izradu plana implementacije postigne bolja rešenja od prethodno potpisanog sporazuma?

Predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini pokušavaju da relativizuju specifičnosti i ingerencije koje su sporazumom priznate srpskoj zajednici na KiM. To je nešto na šta mi sasvim sigurno nismo spremni da pristanemo.

Da li je bilo govora o novom sastanku dveju radnih grupa?

Najvažnije je da se kvalitetna, sprovodiva i održiva rešenja pronađu, a to ko će ih iznaći je manje važno. Svi mi predstavljamo državu Srbiju u tim razgovorima i dužni smo da zastupamo državnu politiku. Nakon analize prethodne runde razgovora, u narednim danima će biti odlučeno kako će izgledati format sledećeg sastanka.

Kako vidite rasplet ove situacije, da li će i ovaj deo razgovora voditi premijeri, kako traži Priština.

Srpska delegacija je i na poslednju rundu razgovora išla u punom kapacitetu i sa ovlašćenjem da postigne dogovor koji je u skladu sa prethodno prihvaćenim sporazumom. Što se srpske strane tiče, uspeh daljih razgovora zavisiće isključivo od usklađenosti eventualno ponuđenog plana implementacije sa slovom i duhom sporazuma koji su nedavno prihvatile obe strane.

--------------------------------------------------------------

Pokrenuli smo pitanja o SPC, imovini…

Vi ste pokrenuli pitanja o položaju SPC na Kosmetu i pitanje „učešća predstavnika srpske zajednice u institucijama centralne vlasti”. Zašto su te teme odbijene za diskusiju?

Srpska delegacija je kandidovala ove teme od suštinskog značaja za postizanje trajnog i sveobuhvatnog rešenja za pitanje KiM, imajući u vidu činjenicu da je prihvaćeni sporazum samo prvi u nizu, kako mu i ime kaže. Osim ova dva pitanja tražili smo razgovore i o pitanju poštovanja imovinskih prava države Srbije i njenih građana na KiM. To su sve teme koje neminovno dolaze na dnevni red i koje moraju da budu razmotrene u najskorije vreme.

B. Mitrinović

objavljeno: 10.05.2013.

Nastavak na Politika...