Izvor: Politika, 21.Maj.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odluka o ustavnosti Statuta Vojvodine do kraja godine
Vladan Petrov: Neophodno je doneti novi statut koji će operacionalizovati ustavnu koncepciju autonomije Vojvodine - Tamaš Korhec: Statut izražava volju najvišeg predstavničkog tela AP Vojvodine i najvišeg predstavničkog tela Republike Srbije
Ustavni sud Srbije bi odluku o inicijativi za ocenu ustavnosti Statuta Vojvodine mogao da donese u poslednjem kvartalu ove godine, najavio je predsednik tog suda Dragiša Slijepčevićna kraju jučerašnje javne rasprave o ustavnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i zakonitosti tog akta, na kojoj su se čula prilično različita mišljenja stručnjaka. Ili, kako je to sažeo profesor dr Vladan Petrov, sa Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, iskristalisala su se dva stanovišta – jedno, da je u osnovi statut ustavan i da možda neke odredbe treba proglasiti neustavnim, ali da on može opstati, i drugo, da je u svojim suštinskim odredbama statut neustavan i da samim tim on ne treba da opstane, odnosno da Ustavni sud (US) treba da donese odluku o ukidanju statuta u celini.
Za ovo drugo stanovište založio se Petrov, navodeći da bi stavljanje van snage statuta u celini izazvalo manje negativne pravnopolitičke posledice od onih koje bi nastale ukoliko bi US pokušao da nađe nekakvo kompromisno rešenje. Ističući da nije protiv autonomije Vojvodine, on je zaključio: „Stavljanjem statuta van snage u celini, bila bi poslata jasna pravna poruka političkom činu – da u Republici Srbiji, kao ustavnoj državi, statut autonomne pokrajine ne može težiti da postane Ustav, te da je stoga neophodno doneti novi statut koji će operacionalizovati ustavnu koncepciju autonomije Vojvodine.”
Drugačiji stav imao je profesor dr Tamaš Korhec, sa novosadskog Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić”, koji je izneo ocenu da je Statut AP Vojvodine „najviši, sui generis, pravni akt, u hijerarhiji propisa opšti akt, odmah ispod Ustava, međunarodnog prava i zakona, koji izražava volju najvišeg predstavničkog tela AP Vojvodine i najvišeg predstavničkog tela Republike Srbije, koji predstavlja dopunski izvor ustavnog prava RS, koji ima veoma širok predmet uređivanja, kojim donosioci mogu urediti svako pitanje od značaja za AP Vojvodinu i njene građane, u skladu sa Ustavom i zakonom...”. Korhec je ukazao i da postoji ustavnopravni kontinuitet od blizu sedam decenija postojanja Vojvodine kao autonomne jedinice, sa istom teritorijom, koji nije prekidan i koji je jasno priznat Ustavom iz 2006. godine, odnosno Ustavnim zakonom za sprovođenje tog Ustava.
Statut, koji je proglašen u decembru 2009, a čiji je tekst utvrđen godinu dana ranije, osporila je pre tri godine poslanička grupa DSS–NS, koju je juče zastupao profesor dr Kosta Čavoški. Zaključujući da je reč o pokušaju da statut postane „ako ne Ustav, a ono bar osnovni zakon” (kako Nemci nazivaju svoj najviši pravni akt), Čavoški je naveo da Statutom Vojvodine pokušava da se, protivno Ustavu, uredi čitav niz stvari „koje imaju status ustavne materije.” U tom kontekstu on je navodio odredbe koje se odnose na status srpskog naroda i nacionalnih manjina, osnivanje predstavništva Vojvodine u Briselu, status Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, promenu Ustava, uvođenje latinice kao srpskog pisma ili uvođenje krivičnopravnog imuniteta, naglašavajući da statut ne može biti konstitutivni nego samo sprovodbeni akt.
Taj akt je, u ime donosioca, branio predsednik Odbora za propise Skupštine Vojvodine Stevica Nazarčić (DS), koji je izneo stav pokrajinske administracije da statut nije u suprotnosti sa Ustavom Srbije. „Stav Skupštine Vojvodine je da pitanje pokrajinske autonomije mora biti shvaćeno šire od onoga što definiše Ustav Srbije, pre svega u pravcu prava građana da kroz autonomiju ograniče državnu vlast”, rekao je Nazarčić medijima, a prenosi Beta. Ako se pođe od toga, a ne samo od ustavne kreacije, dodao je, onda ima dosta manevarskog prostora da pokrajinskim organima bude ostavljena mogućnost da neka pitanja regulišu samostalno.
Vladimir Cvijan, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije, izneo je stav tog skupštinskog tela da ono „u potpunosti stoji iza odluka prethodnog skupštinskog saziva”, ali da Ustavni sud treba da donese svoju odluku o statutu neometan bilo kakvim političkim diskusijama, a u skladu sa svojom ranijom odlukom (donetom sredinom prošle godine) da je neustavno više od 20 odredaba Zakona o nadležnostima Vojvodine.
Na jučerašnjoj javnoj raspravi govorio je i Dragoljub Zbiljić, predsednik Udruženja „Ćirilica” iz Novog Sada, koje je osporilo pojedine odredbe statuta, kao i predstavnici stručne javnosti profesori Vladan Kutlešić, Bogoljub Milosavljević, Violeta Beširević, Svetozar Čiplić i Tanasije Marinković.
B. Baković
objavljeno: 22.05.2013.
