Izvor: Politika, 03.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kfor smanjuje trupe, ali se ne povlači

Planirano povlačenje do 50 odsto vojnika. Sporna procena o mirnoj i stabilnoj bezbednosnoj situaciji

Komandant Kfora italijanski general Đuzepe Emilio Gaj potvrdio je juče nezvaničnu informaciju,do koje je „Politika” došla u ponedeljak u Briselu, da je Kfor u fazi smanjenja broja vojnika. To, kako je dodao, ne znači da će se međunarodne mirovne snage potpuno povući sa Kosova i Metohije. „Nikada nisam rekao da ćemo se povući sa Kosova, ali će biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smanjenja trupa. To će se dogoditi u svim delovima Kosova”, rekao je general Gajobrazloživši takvu nameru „mirnom i stabilnom bezbednosnom situacijom”.

Komandant multinacionalne brigade „Jug” Austrijanac Tomas Štarlinge za austrijski dnevni list „Oberesterajhiše nahrihten” rekao je da NATO planira smanjenje od čak 50 odsto vojnika „ukoliko se trenutno stanje na Kosovu ne bude drastično menjalo”. Kako „Politika” saznaje iz izvora bliskih Kforu, do leta će na teritoriji pokrajine ostati nešto više od 8.000 vojnika (od ukupno 16.500 koliko ih trenutno ima) iz 36 zemalja, uključujući 24 članice NATO-a. U Kancelariji NATO-aza saradnju sa Srbijom u Beogradu nisu hteli ništa da kažu povodom najave o smanjenju broja vojnika na Kosovu niti da komentarišu kako bi to moglo da se odrazi na bezbednost u regionu.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović kaže da se o smanjenju vojnika Kfora sigurno razmišlja, ali da će pre bilo kakve odluke morati da se naprave opsežne bezbednosne procene. „Ako naprave validnu procenu, s obzirom na političke tenzije, visok stepen nezaposlenosti, slabe institucije, međusobne sukobe Albanaca i objektivnu izloženost srpske zajednice, sumnjam da će NATO lako doneti takvu odluku”, kaže Ivanović.

Profesor Fakulteta za odbranu i bezbednost Zoran Dragišić tvrdi da navedena procena o stabilnoj bezbednosnoj situacijinije tačna i podseća na izveštaje obaveštajnih agencija koji govore sasvim suprotno.

U godišnjem izveštaju procena o bezbednosti za tekuću godinu, koji je u februaru Kongresu predstavilo 16 američkih obaveštajnih službi, navodi se da je Kosovo i dalje najveći rizik za stabilnost Evrope u ovoj godini.

U tom izveštaju se navodi da će Priština u narednim godinama zavisiti od međunarodne pomoći kako bi obezbedila teritorijalni integritet Kosova, dok Beograd, istovremeno, podržava paralelne institucije tamošnjih Srba, što proizvodi „faktičku podelu Kosova na južni deo,u kome većinu čine Albanci,i severni, gde su većinsko stanovništvo Srbi, što deluje frustrirajuće na Albance”.

Dragišić ukazuje da su procene koje se navodekao razlog za smanjenje osoblja pogrešne i da može biti drastičnih posledica ukoliko dođe do nasilja. „Ukoliko bi se ponovilo martovsko nasilje, a njega niko ozbiljan ne može da isključi, sa manjim snagama Kfora Kosovo bi zaista bilo nebezbedno”, kaže on.

Kako je „Politici” rekao neimenovani NATO-diplomata u Briselu, povlačenje Kfora „ne bi trebalo da ohrabri ekstremne elemente na severu Kosova”, što se može shvatiti kao aluzija da su Srbi jedina pretnja po bezbednost u pokrajini. Dragišić smatra da je to zamena teza i podmetanje da su Srbi izvor nestabilnosti.

„To je politička izjava koja nema uporište na terenu. Svakako da je nezadovoljstvo Srba statusom faktor nestabilnosti i da to u bezbednosnom smislu predstavlja faktor nestabilnosti, ali kosovski Albanci još su nezadovoljniji neprihvatanjem Kosova u međunarodne institucije”, objašnjava Dragišić. Slično misli i državni sekretar, koji kaže da dok god se predstavnici NATO-a budu bavili severom, to će ohrabrivati ekstremne elemente među Albancima.

Iako nema najavu da bi KBS trebalo da preuzme funkciju Kfora, Ibrahim Šalja, direktor Sektora informisanja u KBS-u, kaže za „Politiku” da to smanjenje „ne treba povezivati sa Kosovskim bezbednosnim snagama”. On podseća da oficiri Kfora već obučavaju prvu grupu aktivnih pripadnika KBS u kojoj je 250 aktivista koji će već početkom jeseni biti na terenu i delovati „u uniformi, pod lakim naoružanjem u vanrednim situacijama”.

E. P.

-----------------------------------------------------------

Ivanović: Loša ekonomska situacija pravi motiv

Prave motive za smanjenje snaga Kfora državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović vidi u lošoj ekonomskoj situaciji i potrebi poreskih obveznika u zemljama iz kojih dolaze snage Kfora da dobiju tačnu informaciju kako se troši njihov novac.

„Postoje i jaki politički motivi. Teško je objasniti poreskim obveznicima u Evropi da je Srbija bombardovana zbog uvođenja demokratije i poštovanja ljudskih prava, a 10 godina kasnije poreski obveznici moraju da plaćaju svoju vojsku na toj ’demokratski uređenoj teritoriji’”, rekao je Ivanović.

-----------------------------------------------------------

U KSB 12 Srba

Na konkursu koji je zaključen polovinom februara, u Kosovske bezbednosne snage prijavilo se 12 pripadnika srpske zajednice. Šestorica Srba su posle položenih testova prešli iz Kosovskog zaštitnog korpusa, dok su šestoro Srba civili, kaže direktor Sektora informisanja u KBS-u Ibrahim Šalja.

-----------------------------------------------------------

Portparol NATO-a: Smanjenje Kfora po redovnoj proceduri

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 3. marta – NATO nema plan i nije doneo odluku o smanjenju snaga Kfora na Kosovu, a ako me pitate da li je moguće da o tome bude reči kasnije tokom ove godine, odgovor je da. Važno je da jasno kažemo da sve što bude učinjeno u tom pravcu, biće učinjeno po redovnoj proceduri, nikako drugačije – kazao je Džejms Apaturaj, portparol NATO-a u Briselu u izjavi za „Politiku” i dodao da je preuranjeno govoriti o tome. Redovna procedura podrazumeva da se o ovom predlogu usaglase sve nadležne vojne i civilne (političke) strukture NATO-a.

Prema nezvaničnim informacijama kojima raspolaže naš list, na junskom sastanku u Briselu ministri odbrana država NATO-a razmatraće mogućnost osetnog smanjenja prisustva snaga Kfora na Kosovu. Da je ova tema nezvanično već pokrenuta u severnoatlantskoj vojnoj alijansi svedoči izjava jednog predstavnika koji je na jučerašnjoj otvorenoj debati o pristupu Hrvatske i Albanije u alijansu u prisustvu ambasadora NATO-a i partnerskih zemalja kazao da njegova zemlja još nije za smanjenje prisustva Kfora.

Naši izvori iz sedišta NATO-a u Briselu nisu precizirali koliko će pripadnika Kfora otići sa Kosova, ali su najavili da će biti reči o njihovom drastičnom smanjenju. Apaturaj je istakao da je pogrešno povezivati Kosovo i Avganistan i objasnio da će eventualno redukovanje snaga Kfora zavisiti isključivo od toga da li bezbednost dozvoljava tako nešto.

V. J.

[objavljeno: 04/03/2009]

Nastavak na Politika...