Izvor: Blic, 03.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori odlažu usvajanje povelje
Izbori odlažu usvajanje povelje
BEOGRAD - Moguće je da će rok predviđen za usvajanje ustavne povelje - 2. septembar - biti probijen. Ali, to nije bitno, važnije je da dokument bude kvalitetan i usaglašen - izjavio je za 'Blic' Boško Ristić, član delegacije srpskog parlamenta u Komisiji za izradu ustavne povelje. On je osnovni razlog za nedostatak političkog dogovora naveo da u ovom trenutku 'svima, a naročito crnogorskoj strani zbog predstojećih izbora, odgovara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se rad na konstitutivnom aktu buduće zajednice produži'.
Poslednja sednica potkomisije rezultirala je odlu–kom da se ide na još jedan krug usaglašavanja, jer u svakoj od oblasti postoje po dva, ili čak i tri alternativna rešenja, a od 198 članova buduće povelje, više od 90 nije usaglašeno. Ristić smatra da eventualno prekoračenje rokova neće bitno uticati na prijem SR Jugoslavije u Savet Evrope. - Nije važno da li će povelja biti završena 1. ili 20. septembra, jer nećemo trpeti nikakvu kaznu ako nastavimo da radimo i posle postavljenih rokova. Neusvajanje povelje pre našeg prijema u SE baciće malo senku na našu političku poziciju, ali neće prolongirati naš prijem u ovu organizaciju, jer je to 'gotova stvar'. Bitno je postići politički konsenzus oko osnovnih pitanja, kao što su uređenje buduće zajednice, budžet, upravljanje vojskom, a to još nije učinjeno. Za sada nema političkog konsenzusa uglavnom zbog toga što deo crnogorske delegacije, predvođen DPS, veoma restriktivno shvata beogradski sporazum - ističe Ristić i stav DPS pravda njihovom nezavidnom pozicijom.
- DPS se zablokirao sopstvenim političkim obećanjima građanima Crne Gore, a sada je za njih situacija postala izuzetno nezgodna jer je u Crnoj Gori u toku predizborna kampanja. Trebalo bi sačekati i te izbore, jer ukoliko DPS izgubi na njima, pregovore ćemo nastaviti sa projugoslovenskom grupacijom crnogorskih stranaka, što je značajno za izgled buduće zajednice. U svakom slučaju, srpska strana je spremna za dogovor - smatra Ristić.
On naglašava da ne postoji saglasnost o tome da li je u pitanju jedna država ili unija nezavisnih država.
- Većina, koju čine srpska strana i projugoslovenski deo crnogorske delegacije, smatra da je neophodno da postoje zajedničke nadležnosti i, što je još važnije, budžet, dok se predstavnici DPS zalažu za nekakav troškovnik - objašnjava Ristić. On navodi da nema dogovora ni kada je u pitanju povelja - odnosno da li će ustavi republika morati da se usaglašavaju sa poveljom.
- Srpska strana je na stanovištu da bi povelja trebalo da bude iznad ustava, dok predstavnici iz crnogorskog parlamenta smatraju da ustavi ne moraju da budu usaglašeni sa ovim dokumentom. Takođe, nema dogovora ni oko izbora poslanika - da li će se birati na slobodnim izborima, ili će biti delegati svojih republika koji će se voditi instrukcijama svojih vlada - kaže Ristić.
Kada je u pitanju imovina, srpska strana je opet za postojanje zajedničke imovine, čemu se predstavnici DPS protive.
- Bitno je da se naglasi da Evropska unija insistira na postojanju samostalnog budžeta, imovine, jedinstvenom međunarodnom subjektivitetu. Zaseban budžet za njih znači i priču o bezbednosti, jer u slučaju da ne postoji budžet, vojska bi zavisila od nekakvog troškovnika koji bi mogao da bude ukinut u svakom trenutku, što bi omogućilo da se vojska koristi u političke svrhe - rekao je Ristić i naglasio da se interesi Srbije i EU 'u većini slučajeva poklapaju'. On je Akcioni plan o harmonizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore, koji su izradili ministri finansija dveju republika, naveo kao dokument koji će biti usvojen uz ustavnu povelju kao aneks, a koji je već počeo da se ostvaruje, što je pozitivno ocenjeno u SE.
Član crnogorske delegacije iz redova DPS Igor Lukšić smatra da od potkomisije nije ni trebalo očekivati više od pukog evidentiranja razlika.
- To je bila prva faza. Druga je da se neka rešenja usaglase, ali najrealnije će biti ako se konsultuju potpisnici beogradskog sporazuma, pa se na osnovu toga nastavi sa pregovorima. Izgled državne zajednice najbolje je definisan u tom sporazumu koji predviđa atipični vid državne zajednice. Smatram da bi bilo dobro da se rokovi ispoštuju, ali i da se istovremeno držimo onoga što je predviđeno u beogradskom sporazumu - rekao je Luškić, ali nije mogao da odgovori na koji bi način suprotni stavovi mogli da budu usaglašeni. Ristić usaglašavanje vidi mogućim samo uz učešće EU, ali to označava i kao izlaz za DPS.
- Rešenja koja bi predložila EU oni bi prihvatili i rekli bi da su im ona nametnuta, ali da su morali da prihvate i tako bi sačuvali svoju poziciju - procenjuje Ristić.
Lukšić, međutim, smatra da će pregovori biti usporeni i zbog situacije u Srbiji.
- Zbog borbe za političku prevlast na predstojećim predsedničkim izborima može doći do usporavanja. Kada su u pitanju instrukcije EU, smatramo da u dokumentu Venecijanske komisije ima dobrih razmišljanja, ali i rešenja prema kojima imamo izrazite rezerve - zaključio je Lukšić i dodao da ukoliko komisija nije u stanju da poštuje rokove i usaglasi tekst povelje, onda je najcelishodnije da se o njenoj sadržini odrede potpisnici beogradskog sporazuma. N. M. Jovanović
Novi pokušaj približavanja
PODGORICA (Beta) - Članovi crnogorske delegacije u potkomisiji za pisanje ustavne povelje razgovarali su juče o približavanju stavova s predlozima srpskih i saveznih vlasti. Sastanku, koji je održan u Skupštini Crne Gore, nisu prisustvovali predstavnici Koalicije 'Zajedno za Jugoslaviju'.
Član potkomisije Miodrag Vuković kazao je da će potkomisija pokušati da 'približi' crnogorski predlog povelje sa rešenjima koja su ponudili predstavnici iz Srbije.
- Namera nam je da pokušamo da postignemo kompromis, ali smo svesni da se dogovor može postići samo ako se korektno čita beogradski sporazum - kazao je Vuković Radiju 'Antena M'. Vuković je napomenuo da su sastanku prisustvovali i profesori podgoričkog Pravnog fakulteta.
