Izvor: S media, 09.Dec.2009, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska, Norveška i Jordan za secesiju Kosova
Sedmog dana rasprave u Palati mira u Hagu danas su pred 15 sudija Medjunarodnog suda pravde Francuska, Jordan i Norveška branili deklaraciju o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, tvrdnjama da secesija nije protivna medjunarodnom pravu.
Ove tri države su priznale nezavisnost Kosova, s tim što je Norveška u Generalnoj skupštini UN, u oktobru prošle godine podržala inicijativu Srbije da se o legalnosti secesije Kosova ipak izjasni MSP.
Stalna članica >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Saveta bezbednosti UN Francuska tvrdila je da secescija nije u suprotnosti sa medjunarodnim pravom, jer njom nije narušen princip zaštite teritorijalnog integriteta, zato što taj princip važi samo za odnose izmedju država, a ne i izmedju države i entiteta.
Prema rečima predstavnice francuske delegacije Edviž Bejar, pitanje zakonitosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova je "veštački nametnuto Generalnoj skuspstini UN", koja "ni na koji način ne može delovati".
Ona je iznela mišljenje da je "i izjava Srbije potvrdila da u medjunarodnom pravu ne postoji nijedno pravilo po kojem bi deklaracija o nezavisnosti Kosova bila u suprotnosti sa njim".
Bejarova je predložila sudu da odbije da zauzme stav o legalnosti secesije Kosova, ocenivši da bi odgovor na pitanje o legalnosti jednostrane deklaracije bio "lišen bilo kakvog praktičnog učinka".
U prilog svom predlogu Bejarova je navela i da su ključni organi Savet bezbednosti i generalni sekretar UN, "zauzeli neutralan stav" o deklaraciji o samoproglašenju, navodeći da je to dodatni razlog odbijanje suda da se izjasni.
Prema njenom tumačenju jednostrana deklaracija o kosovskoj nezavisnosti je posledica neuspelih pregovora o statusu Kosova, a ne njihov uzrok i da zato ne treba da bude proglašena nelegalnom.
Norveška i Jordan takodje su podržale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tvrdeći da secesija nije suprotna medjunarodnom pravu.
Na sutrašnjoj raspravi svoje argumente za secesiju Kosova izneće Holandija i Velika Britanija, dok će srpske interese braniti Rumunija, a to bi trebalo da učini i Laos, koji nije priznao Kosovo kao državu.
Generalna skupština UNa zatražila je u oktobru prošle godine od MSP-e savetodavno mišljenje, odnosno stav, o pitanju da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova koju su izdale privremene institucije Kosova u saglasnosti sa medjunarodnim pravom.
Srpska delegacija, s ambašadorom Srbije u Parizu Dušanom Batakovićem na čelu, poručila je prvog dana zasedanja da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja izazov Svetskoj organizaciji i njenom autoritetu, a naročito njenoj sposobnosti da ubuduće deluje na ostvarenju jednog od svojih osnovnih načela - održanju mira i bezbednosti.
Takodje je izrazila očekivanje da će sud svoje savetodavno mišljenje zasnovati isključivo na medjunarodnom pravu, nezavisno od političkih konsideracija i odnosa moći izmedju pojedinih država, kao i da neće dozvoliti urušavanje osnovnih principa na kojima je zasnovan medjunarodni poredak - suveretitet i teritorijalni integritet država, ali i spremnost za povratak pregovaračkom stolu.
S druge strane, delegacija iz Prištine, sa Skenderom Hisenijem na čelu, branila je secesiju Kosova tvrdnjom da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti "volja kosovskog naroda", istovremeno odbacujući bilo kakvu mogućnost za otvaranje novih pregovora o statusu.
Posle okončanja javne sednice koja će trajati do 11. decembra, 15 sudija MSP proučiće i vagaće iznete argumente i većinom glasova, kako se očekuje polovinom iduće godine, doneti savetodavno mišljenje o legalnosti secesije Kosova.
Iz MSP poručili su da će, iako 15 sudija dolaze iz različitih okruženja i da bi moglo da bude različitih pogleda u vezi sa ovim pitanjem, konačno usvojeni stav predstavljati stav suda u celini.
Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova do sada su priznale 63 od 192 države članice UN.
