Izvor: S media, 24.Sep.2010, 22:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomska strategija do 2020. godine
Stari model razvoja je prevaziđen i sada moramo više da investiramo a ne da trošimo, da se okrenemo izvozu a ne uvozu, da završimo restrukturisanje privrede i okrenemo se prerađivačkoj industriji i poljoprivredi. Javna potrošnja mora da bude manja, a investicije države veće. Ovo je, u najkraćem, odgovor na pitanje šta Vlada treba da uradi da bi Srbija postigla uspeh posle globalne krize. Ovakav program je predviđen i „Postkriznim modelom ekonomskog rasta i razvoja Srbije do 2020. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << godine”.
Na ovoj strategiji od aprila rade ekonomski stručnjaci okupljeni oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) i Fonda za razvoj ekonomske nauke.
Osnovna ideja modela rasta jeste da se promeni odnos investicija i potrošnje. Bar četiri do pet godina dinamika investicija mora da prednjači nad potrošnjom. Tako bi, u optimističnom scenariju, BDP do 2015. rastao od 5,5 do 5,8 odsto godišnje, dok bi 2020. dostigao sedam procenata. Investicije bi paralelno rasle sa 17,5 odsto učešća u BDP koliko iznose ove godine, do 25 odsto u 2015. godini.
Sa starim modelom svakako bi bili u krizi
Biće potrebno promeniti i strukturu investicija. Država će morati da se okrene izvozu, što znači i forsiranje ulaganja u prerađivačku industriju, poljoprivredu i građevinarstvo.
- Od 2005. do 2008. godine velika kreditna zaduženja kompanija jesu išla u investicije, ali više u nekretnine i usluge, nego u industriju. Sada se treba okrenuti sektoru razmenjivih dobara koji mogu da ojačaju izvoz i spoljnotrgovinsku razmenu. To moramo jer bismo sa starim modelom imali krizu i bez svetske finansijske krize. Neto uvoz je nadmašivao BDP za 24 odsto u 2007. godini, što smo namicali sredstvima od privatizacija i kredita kojih danas nema u tom obimu - kaže za „Blic” Miladin Kovačević, ekonomista i saradnik „Makroekonomskih analiza i prognoza”.
Ovogodišnji plan je da izvoz raste po stopi od 10 odsto. Za četiri godine stopa bi bila 11 odsto, a 2020. godine 15 procenata. Po osnovu kapitalnih ulaganja i trajnih dobara, rastao bi i uvoz, od sadašnjih tri do četiri odsto godišnje do 14 odsto za deset godina.
