Izvor: S media, 25.Feb.2011, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država izbacila privredu sa tržišta
Kratak „izlet” evra u zonu ispod 103 dinara, mnoge privrednike naterao je da se zamisle u kom pravcu ide ekonomska politika. Da li to sledi neko neplanirano jačanje dinara koje nikako ne pogoduje izvoznicima, a koji bi trebalo da budu glavni oslonac novog modela razvoja.
Ovakav rast domaće valute svakako je posledica delovanja Vlade i NBS. Zbog neuređenih javnih finansija i potrebe krpljenja rupa u budžetu, Ministarstvo finansija nije uspelo da odoli potrebi da emituje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i evroobveznice.
To je podstaklo banke i ostale aktere na finansijskom tržištu da razmene novac kako bi kupovali te atraktivne hartije i pravili zaradu. Međutim, kolateralna šteta tog poduhvata postala je privreda. Bankama je ponovo isplativije da zadužuju državu, a ne kompanije. Zbog nedovoljnog delovanja vlade, u prethodnom periodu je i Narodna banka „pomogla“ loše trendove pa je to bivšeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića podstaklo da izjavi da je NBS zavrnula slavinu privredi.
Od centralne banke nekoliko dana smo čekali reakciju na ovakvu konstataciju, ali su u toj instituciji rešili da ostanu nemi i ne dolivaju ulje na političku vatru. Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže za Danas da je došlo do istiskivanja privrede sa tržišta kapitala.
- Ministarstvo finansija ima imperativ da po svaku cenu omogući finansiranje manjka u budžetu. To se svodi na stvaranje atraktivnih kamatnih stopa na državne obveznice. Međutim, u takvom ambijentu ostaje malo prostora za privatni sektor koji je gladan kapitala. Ne može da se pokrene biznis ako se preduzeće ne zaduži, ali u ovoj situaciji postaje konkurent državi na tržištu na kojem se ta sredstva obezbeđuju - ističe Nikolić.
On podseća da je bankama ulaganje u državne hartije primamljivije jer se izlažu beznačajnom riziku. „U toj situaciji pitanje je ko će pozajmljivati novac privredi. To je efekat istiskivanja privrede“, smatra Nikolić.
On navodi da je NBS morala da sledi politiku Ministarstva finansija. Kako objašnjava, kada su kamate na državne hartije za tridesetak odsto više od kamata na hartije Narodne banke, onda tu monetarna politika više ne postoji. To pokazuju podaci da se smanjuju ulaganja u hartije od vrednosti centralne banke. „Guverner ne postiže efekte koje je želeo i u ovom slučaju potpuno zaobilazi inflaciju. Generator inflacije je na drugoj strani, generator inflacije je država“, smatra Nikolić.
Dušan Korunski, direktor M-Prointeksa, kaže za Danas da je prva posledica rasta referentne stope povlačenje velike količine dinara, što je zaustavilo skoro sva plaćanja. Druga je što je time ojačan dinar, a to ide na ruku uvoznom lobiju.
Miloš Ivković, vlasnik fabrike trikotaže Ivković, tvrdi da je važna stabilnost kursa. On dodaje da naša valuta trpi sezonski uticaj, ali kada se u okviru toga dogode dinamične promene, to ne odgovara ni uvoznicima ni izvoznicima. Ivković ističe da i druge mere Narodne banke, poput podizanja referentne stope, neće previše uticati na one koji, poput te fabrike, imaju dosta posla i najveći deo proizvodnje plasiraju na inostrano tržište.
(Danas)
