Izvor: Pančevac-online.com, 04.Feb.2015, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pravna pomoć: Može li se u penziju pre vremena?

Pitanje: Imam 35 godina radnog staža i ove godine punim 54 godine života. Sredinom osamdesetih dobio sam status invalida treće kategorije (nekoliko godina pre toga imao sam tešku saobraćajku). U poslednje vreme mi se zdravstveno stanje pogoršava, a psihički pritisak na poslu je sve veći budući da radim kod privatnika.

Razmišljam o prevremenom odlasku u penziju. Jedna opcija je možda invalidska penzija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Pančevac-online.com << ali ne znam kolike su mi šanse da je i dobijem i koliku bih nadoknadu primao.

Druga je da se dobrovoljno prijavim kao tehnološki višak. Zanima me da li bi poslodavac bio dužan po zakonu da mi isplati neku otpremninu u tom slučaju i, što je još važnije, koliko dugo i u kom iznosu bih dobijao nadoknadu s biroa.

Koju opciju mi vi savetujete? Zaista bi mi značilo da odem u penziju dok me zdravlje još koliko-toliko služi, ali ne znam da li postoji realna i isplativa opcija da to i učinim. Šta biste vi uradili na mom mestu?

Odgovor: Teško je u ovoj situaciji dati savet. Stoga ću vam predočiti obe varijante. Uslov za invalidsku penziju (uz bar 5 godina staža osiguranja) jeste POTPUN gubitak radne sposobnosti, što utvrđuje nadležni organ Fonda PIO veštačenjem.

Dakle, nakon podnošenja zahteva iz Fonda će vas pozvati na pregled kako bi se kod vas utvrdio gubitak radne sposobnosti. Samo ako je taj gubitak potpun, to jest ako ste nesposobni za bilo koji posao, rešenjem će vam se utvrditi pravo na invalidsku penziju. Njena visina zavisi od proseka vaše zarade.

Kao invalidski penzioner možete raditi po ugovoru o delu, ali ne možete ponovo ući u radni odnos. Na sajtu Fonda PIO imate spisak dokumentacije koju je neophodno priložiti uz zahtev.

Što se tiče, kako vi to zovete, tehnološkog viška (tačniji naziv je višak zaposlenih), poslodavac bi pre svega morao da vas proglasi viškom, a pre otkaza ugovora o radu mora vam isplatiti otpremninu. Visina otpremnine se utvrđuje tzv. opštim aktom poslodavca (na primer kolektivnim ugovorom ili, ako on ne postoji, pravilnikom o radu).

Ako poslodavac nema nijedan opšti akt (što je danas u Srbiji sasvim moguće), primenjuje se Zakon o radu, po kome je visina otpremnine zbir trećine vaše zarade za svaku navršenu godinu rada, ali samo kod poslednjeg poslodavca. Naglašavam da ovo važi samo u slučaju da opštim aktom poslodavca nisu utvrđeni viši iznos otpremnine i povoljniji način obračuna. Ispod zakonske, gorenavedene formule poslodavac ne može ići.

U tom slučaju nakon prestanka radnog odnosa primaćete najviše 12 meseci (izuzetno 24, u slučaju da vam je do penzije ostalo 2 godine, što očigledno nije) naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje, a njena visina zavisi od proseka vaše zarade u poslednjih 6 meseci, i to 50% od osnovice. U ovom slučaju se bez problema nakon prestanka radnog odnosa možete opet zaposliti, za razliku od situacije kada odlazite u invalidsku penziju.

Realno, ni invalidska penzija ni novčana naknada kod viška zaposlenih nisu visoke, tako da je teško proceniti koja opcija je za vas bolja, jer mnogo toga zavisi i od visine vaše zarade. Još jednom vas podsećam da invalidsku penziju dobijate do kraja života, dok naknada Nacionalne službe za zapošljavanje u slučaju da vas poslodavac proglasi viškom traje najviše 12 meseci. Ipak, uz to dobijate i određenu otpremninu (i to samo ako vas poslodavac proglasi viškom, jer ako se sami prijavite, poslodavac nema obavezu da isplati otpremninu). S druge strane, problem sa invalidskom penzijom je u tome što kao invalidski penzioner ne možete više biti zaposleni.

Mašan Vuković, dipl. pravnik

Nastavak na Pančevac-online.com...