Izvor: B92, 23.Feb.2022, 14:42
Zašto Bodiroga nije bio deo Partizana koji se popeo na "krov" Evrope?
Bivši srpski košarkaš Dejan Bodiroga pojasnio je zašto nije došao u Partizan u vreme najvećeg uspeha srpskog kluba.
On je sa samo 16 godina iz rodnog Zrenjanina otišao put Zadra na insistiranje Krešimira Ćosića.
Međutim, ubrzo je izbio rat u Hrvatskoj, te je Bodiroga bio primoran da pronađe novu sredinu.
Logičan izbor je bio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Partizan koji je sa klupe predvodio Željko Obradović, a koji će 1992. u Istanbulu postati prvak Evrope.
Umesto Partizana obreo se u Trstu čiji je tim dobio naziv po finansijeru kompaniji "Stefanelu", a u kom su radili Bogdan Tanjević i Aleksandar Nikolić.
"Prva ideja je bila da idem kod Krešimira Ćosića u AEK. Međutim, kad su se Krešo i Bogdan Tanjević čuli, to je bilo to. Boša me je uverio da je to najbolja odluka za mene, Krešo je tu takođe puno pomogao. Kad već sa 16 godina nisam prešao u Partizan, a znamo što se tada sve događalo u bivšoj Jugoslaviji, odlučio sam da je najbolje za mene da odem u Trst kod Tanjevića. Pokazalo se da je izbor bio ispravan, Boša je imao hrabrosti da me u tako jakoj ligi sa 16 godina stavi u prvi sastav, da mi da svu odgovornost. To je posebno značajno ako znamo da su u to vreme u Italiji mogla igrati samo dva stranca. Jedan od ta dva stranca u Stefanelu sam bio ja.To je bio jedinstven potez tada u košarci, ali Boša je verovao. Poput Ćosića, imao je viziju kako se stvara tim. S Bosnom je bio prvak Evrope, s reprezentacijom Italije takođe. U Stefanelu je stao iza mene i bilo je to doba kad sam doslovno odrastao preko noći", kaže Bodiroga u intervjuu za Index.
Bodiroga je tokom prve sezone u proseku beležio 21,2 poena po meču.
"Nije mogao Boša nikome objašnjavati da ja imam samo 18 godina i da mi se mora dati vreme da sazrim. Bio sam stranac i, bez obzira na godine, morao sam da pravim razliku. Odmah sam u ruke dobio veliku odgovornost i mislim da me to odredilo kao igrača, kao čoveka i kasnije je puno uticalo na sve što sam postigao. Boša je u isto vreme bio sjajan trener, ali i veliki pedagog. Znao je stati kad treba, znao je dati mi slobodu, ali opet, da ne naruši disciplinu. Bio je to vreme kad si se iz utakmice u utakmicu stalno morao dokazivati i, kad sam kasnije pričao s igračima iz starijih generacija, shvatio sam da smo prošli isti košarkaški put. Kad sam slušao Kiću, Moku, Praju, pa Mirzu kad je došao u Trst prvi put nakon izlaska iz Sarajeva, vidio sam da su se morali stalno dokazivati, kroz pobede i trofeje. U moje doba je vredelo da, ako ne osvojiš titulu prvaka Evrope, nemaš šta da pričaš. Status kod trenera, navijača, ali i saigrača mogao si dobiti jedino na parketu. Takva su tada bila pravila. Danas mi se čini da igrači više pričaju sa svojim agentima nego s trenerima. Kad sam bio kod Boše, ja nisam ni imao menadžera. Agenta sam dobio tek kad sam prešao u Real. S njim sam imao odličan odnos, ali čuli bismo se jednom ili dva puta godišnje. Danas je sve drugačije. Sve se promenilo", rekao je Bodiroga.
Upitan je da li je činjenica da je mahom voljen među navijačima rezultat upravo toga što nikada nije igrao za jednog od "večitih" rivala.
"Ne znam, ali, eto, ja sam deklarisani navijač Partizana. Ali, da, možda ima u tome nešto. U svakodnevnom kontaktu s ljudima osetim poštovanje i to je divan osećaj. Mislim da je to samo zahvalnost zbog odnosa koji sam imao i prema košarci i prema reprezentaciji", zaključio je Bodiroga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
