Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Maj.2015, 14:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jelka Jovanović: Beograd i Tirana kao Berlin i Pariz?

Hoće li jednog dana Srbija i Albanija biti kao Nemačka i Francuska danas? Pitanje je više nego logično posle izjave albanskog premijera Edija Rame uoči prve posete Tirani njegovog srpskog kolege Aleksandra Vučića. Prve posete uopšte jednog srpskog premijera Albaniji; prve uzvratne na Raminu posetu koja nije ostala u dobrom sećanju domaćinima. Sem što je, kako se to kaže, kao i ova, bila istorijska.

Vučić je odlučio da ode u Tiranu posle eskalacije oružanih incidenata >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << u Makedoniji. To se, nesumnjivo, uklapa i u političku i u ekonomsku agendu regiona koji, opet nesumnjivo, želi u Evropsku uniju. Uklapa se i u evropsku agendu, posebno viziju nemačke kancelarke Angele Merkel, koju oba premijera apostrofiraju kao najvažniju podršku i oslonac dijalogu. I priključenju Albanije i Srbije (i Kosova) EU.

Istina, vizije priključenja se prilično različito sagledavaju iz Tirane, Beograda (i Prištine), a u fokusu je nedavna Ramina ublažena verzija da će svi Albanci biti zajedno u EU. Albanci iz Albanije, Makedonije, sa Kosova, iz Crne Gore, Srbije…

U vreme kada ovaj tekst bude pred čitaocima na istorijsku enigmu “kao Francuska i Nemačka” neće i ne može biti odgovora, naprosto suviše je rano, ali ako poseta prođe bez incidenata biće značajan korak. Izvesno je da će se himna “Bože pravde” prvi put zvanično intonirati u Tirani – fudbaleri su zbog incidenta sa dronom na Partizanovom stadionu izgubili takvu mogućnost – i prvi put će biti zvanično istaknuta srpska zastava. Kao što se nedavno u Beogradu vijorila albanska zastava i čula himna.

Iako zvuči gotovo nadrealno, izvesnu relaksaciju susretu dva premijera daje činjenica da je povod razgovorima stigao sa trećeg terena, iz Makedonije, posle sukoba u Kumanovu. Krvavog sukoba koji nije mogao da ostavi nikoga u regionu i van njega ravnodušnim, što se videlo i u utorak, dan uoči susreta, upravo u Tirani na skupu regionalne organizacije Proces saradnje Jugoistočne Evrope (SEECP), sa dominantnom porukom koju je preneo domaćin albanski predsednik Bujar Nišani kako je kriza u Makedoniji pokazala “krhku stabilnosti u regionu”.

Bilo bi preciznije reći da je ovaj deo Balkana zapravo čitav niz zamrznutih konflikata, a kumanovski je samo poslednja opomena i pretnja toj krhkoj stabilnosti. I, dabome, ta bomba čiji je osigurač već izvađen preti čitavom regionu. Zato je od presudne važnosti da u viziji Albanije i Srbije kao Francuske i Nemačke aktivni učesnici budu i Berlin, i Pariz, i Vašington. Zastave i himne ostaće samo simboli i dekor ako posle posete ne bude odgovora na mnoga pitanja sadašnjosti i nedavne prošlosti.

Nastavak na NoviMagazin.rs...