Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Nov.2021, 12:32
Interpol otkrivao falisfikatore meda kod nas (AUDIO)
Pčelari su prvi na udaru kada je reč o klimatskim promenama i zagađenju prirode. Zato su i unosi meda u košnice iz godine u godinu sve skromniji.
"Ni po vagama, ni i po kalendaru nije ni za očekivati da još bude unosa nektara" rekao je pčelar Đorđe Mrkić a prinosi veoma skromni. Na mnogo mesta u zemlji se u prethodnom periodu vodila borba za njihov opstanak.
Pčelari su u prilici da sve više dopunjavaju rezerve hrane koje su pčelama neophodne.
Još >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << uvek ima na lageru izvesnih količina meda koje mogu da ponude tržištu međutim kada je smanjena ponuda onda se otvara polje i za manipulacije.
"I dalje imamo ono što nije videlo ni pčelu ni košnicu a deklariše se kao med i to je svetski problem a med predstavlja jednu od tri namirnice koje se najviše falsifikuju svuda" napominje Mrkić i ododaje
"Do nedavno smo imali akciju Interpola na suzbijanju falisfikata meda" izjavio je Mrkić.
Tehnike falsifikovanja su toliko sofisticirane da ni najbolje laboratorije nisu u stanju da prepoznaju "falš" med. Zato se obratite proverenim prodavcima ili počnite sami da ga proizvodite, savet je pčelara.
Cena bagremovog meda se kreće oko 7 evra u otkupu ali su maloprodajne cene ostale na ivici isplativosti da bi se uopšte trgovalo. Nažalost, uvoz je dozvoljen a kvalitet često upitan, a sagovornik čvrsto veruje da je domaći med kvalitetniji od takvog.
Ugroženost pčela koje su znamo osetljive, u svetu je, podsetimo velika, što od od klimatskih promena, upotreba hemija pa do zagađenosti.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
