Izvor: B92, 11.Sep.2012, 10:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ambrozija, štetan i opasan korov

Svaka biljka godišnje proizvede oko sto miliona zrna polena, a u njima je dokazano prisustvo čak 52 jedinjenja- alergogena.

Za ambroziju (Ambrosia artemisiofolia) koja raste na zapuštenim mestima, pored puteva, pruga i na nasipima znaju diljem planete. Kao korovska biljka ulazi u žita koja se žanju, voćnjake, vinograde, bašte, odakle je teško isterati, pišu Večernje novosti.

Poznata je i po tome što može ozbiljno da naruši zdravlje i predstavlja jednu od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U narodu je poznata još i kao limudžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša. Iz naziva koje joj je dao narod, jasno je i kako raste i odakle je stigla.

Zbog posledica po zdravlje koje izaziva i štetnosti u našoj zemlji pokrenuta je akcija nadgledanja površina i uklanjanje ovog korova, a uveliko se odomaćila u Vojvodini, Mačvi, nižim delovima Šumadije, Pomoravlju. Zbog gorkog ukusa ovu biljku ne jede nijedna životinja.

ZNACI ALERGIJE

Alergijska reakcija javlja se prvenstveno na gornjim disajnim putevima. Otežano disanje, kijanje više od deset puta uzastopno, svrab u nosu i grlu sa pojačanom sekrecijom, pečenje i suzenje očiju sa znacima konjuktivitisa, otok očnih kapaka predstavljaju glavne simptome alergijske reakcije izazvane ambrozijom, koja u nekim situacijama prelazi i u astmatične napade! Zabrinjava podatak da se u svetu sve češće beleže smrtni slučajevi izazvani preteranom alergijskom reakcijom na ambroziju.

Ambrozija niče od sredine aprila a cveta u kasno leto i jesen, tačnije od sredine jula do prvih jesenjih mrazeva. Njen polen izaziva alergiju kod 10% odsto populacije, a od svih polenskih alergija, njen je uzročnik u čak 50 do 60 odsto slučajeva. Koliko je ova korovska biljka tvrda i žilava govori podatak da svaka godišnje proizvede oko sto miliona zrna polena, a u njima je dokazano prisustvo čak 52 jedinjenja koja su alergogena, među kojima je šest posebno opasno i za ljude i za životinje.

Međutim, bez obzira na opštu hajku na ambroziju zbog štetnog delovanja na zdravlje, stručnjaci ukazuju i na njenu lekovitost. Tvrdeći da u botanici ne postoji biljka koja bi bila samo korisna ili štetna, izvesni dr Vilijam Kuk navodi primer da ubranim listom ambrozije američki Indijanci trljaju kožu posle ujeda insekata, a primenjuju je i kod nekih kožnih oboljenja. Narodni lekari tvrde i da na uobičajen način skuvan čaj od lista i korena ambrozije pomaže kod menstrualnih bolova.

ZAŠTITA

Od ambrozije se najbolje može zaštititi iskorenjivanjem biljke. To podrazumeva njeno čupanje iz korova i košenje pre cvetanja, a na velikim poljoprivrednim dobrima primena hemijskih sredstava uz savet stručnjaka. Važno je i izbegavanje kontakta sa alergenom i pravovremeno uzimanje preventivne terapije, kao i konsultovanje lekara.

Z obzirom na to da je najviše polena u vazduhu u prepodnevnim satima, tada ne bi trebalo izlaziti iz kuće.

Da bi se sprečio ulazak polena u kuću ili automobil treba držati zatvorene prozore. Ako je vetrovito, preporučuje se ostanak u kući, jer se tada sićušne čestice polena prenose velikom brzinom, a koncentracija polena posle kiše je najmanja. Polen sa tela i kose najbolje se uklanja tuširanjem, pranjem kose i čestim pranjem ruku. Često menjanje garderobe takođe je dobar preduslov za odstranjivanje polena.

Da bi se sprečilo taloženje polena u vešu, ne treba ga sušiti na otvorenom u dvorištu ili na terasi. Polen se uspešno uklanja iz stana usisavanjem i pranjem podova. Oni koji su prinuđeni da rade u bašti treba da imaju masku na ustima i nosu, a po obavljenom poslu obavezno treba da se istuširaju i presvuku. I na kraju, godišnji odmor treba koristiti kada u mestu življenja ima najviše polena, odnosno treba otputovati u mesta gde polena nema.
Pogledaj vesti o: Pčelarstvo

Nastavak na B92...

medio.rs: Ambrozija, štetan i opasan korov