Izvor: Politika, 11.Jan.2011, 18:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Liči na Zemlju, ali nije za život
Otkrivena najmanja do sada stenovita planeta van Sunčevog sistema na kojoj, zbog visoke površinske temperature (1371 Celzijusov stepen), ne može opstati živi svet kakav poznajemo
Najmanja ikada opažena planeta (Kepler-10b) izvan Sunčeve porodice nije podesna za život, iako je stenovita kao naša na kojoj odvajkada obitavamo. Zašto?
Zato što kruži suviše blizu matične zvezde – na 23 puta kraćem rastojanju nego Merkur oko Sunca – praveći jedan puni krug >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za manje od jednog dana (0,84 dana). Kao čigra koju je neko snažno zavrteo.
Malčice je krupnija od Zemlje (1,4 puta). U toku dana temperatura na površini dostiže 1371 Celzijusov stepen, što je sasvim dovoljno – priznaćete i sami – da sprži ma kakav živi sveti koji poznajemo, zasnovan na tzv. ugljeničnoj hemiji. Nalazi se, dakle, izvan tzv. nastanjive zone (područje u kojem postoji tečna voda).
Na tolikoj toploti se istopi železo, a tek neće molekuli DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) i RNK (ribonukleinska) od kojih je sve živo na Zemlji satkano!
Iako je krupnija od Zemlje samo 1,4 puta, na zamišljenoj kosmičkoj vagi teži 4,6 puta više. Zbog čega? Iz jednostavnog razloga: gustina građe od koje je sačinjena iznosi 8,8 kubnih santimetara po gramu, što uveliko podseća na gvozdeno đule.
Kako su je astronomi opazili?
U martu 2009. godine NASA je odaslala veliki svemirski teleskop „Kepler”, nazvan u slavu čuvenog nemačkog astronoma Johana Fridriha Keplera (obogatio se na astrološkim proračunima), da potraži prvu pravu zemljoliku planetu. Toliko je moćan da je u stanju da iz svoje tačke, dovoljno udaljene da mu Zemlja ne zaklanja neprekidno nadgledanje, može da snimi kada čovek u nekom malom gradu ugasi sijalicu na ulazu u svoju kuću! Sve to duguje najvećoj ikada u svemir izbačenoj kameri (više združenih) čija je razlučivost (rezolucija) prikazivanja 95 megapiksela.
Predviđeno je da osmotri, najmanje, hiljadu zvezda do kraja 2012. godine, u smeru središta Mlečnog puta. Nije opremljen nikakvim spravama koje otkrivaju znake života, kao što je postojanje kiseonika u gasnom omotaču.
Veoma osetljiva naprava na „Kepleru”, fotometar, uočila je gotovo neprimetno opadanje sjaja istoimene zvezde (Kepler-10), što je ukazivalo da ispred povremeno prolazi neko nebesko telo.
I na osnovu blagih promena u sijanju (tzv. Doplerov učinak), potkrepljenih posmatranjima iz zemaljskog teleskopa Kek na Havajima, prečnika deset metara, proračunato je na kolikoj razdaljini novootkrivena planeta kruži.
Novostima nije kraj: prema rečima Natalije Batalje, sa Univerziteta San Hoze (SAD), iskrsavaju obećavajući nagoveštaji kruženja druge planete na većoj udaljenosti (obigra oko iste zvezde za 45 dana), što govori da je, otprilike, dva puta šira u struku od Zemlje. Rečena zvezda (Kepler-10b) nalazi se u sazvežđu Zmaja (Draco, prema latinskom imenu za zmaja – dragon), jednom od 48 koje je astronom Klaudije Ptolomej još u drugom veku nabrojao.
Podaci su prikupljani od maja 2009. do januara 2010. godine, a članak u kojem je otkriće protumačeno objavljen je u uglednom časopisu „Astrofizikal džornal”.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 11.01.2011.
