Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jul.2016, 08:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stoltenberg: NATO ne želi novi hladni rat
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je danas u Varšavi, na Ekspertskom forumu uz samit NATO, da zapadni vojni savez ne traži sukobe, ne želi novi hladni rat jer on treba da ostane istorija a odgovore na sve izazove, među njima i jačanje istočnog krila prema Rusiji sa četiri bataljona, sprovodi transparentno i primereno.
"Sve što radimo je defanzivno, transparentno, proporcionalno i primereno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pretnji. NATO ne traži
konfrontacije. Ne želimo novi hladni rat, hladni rat je istorija i treba da ostane istorija. Nastavićemo da težimo konstruktivnom dijalogu sa Rusijom. Želimo da razjasnimo sve nesporazume i smanjimo rizike vojnih incidenata koji bi mogli da se otrgnu kontroli", kazao je Stoltenberg učesnicima Ekspertskog foruma.
Generalni sekretar NATO naglasio je da je Rusija najveći sused NATO i integralni deo evropske bezbednosti.
"Dijalog sa njom je suštinski. Zato smo stvorili Savet Rusija-NATO i danas je posebno važno da ga koristimo", kazao je Stoltenberg.
Samit NATO danas i u subotu u Varšavi odlučiće, prema rečima Stoltenberga, o najvećem jačanju kapaciteta za odbranu od kraja hladnog rata.
"NATO snage za intervencije su trostruko veće. Razmestili smo komande kod naših istočnih saveznika. Pojačali smo protivvazdušnu odbranu Turske, broj vojnih vežbi. Ubrzali smo odlučivanje. Danas ćemo se složiti da pojačamo prisustvo na istoku NATO u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj. Multinacionalni bataljon biće u svakoj od zemalja da bude jasno da će bilo kakav napad dočekati snage iz zemalja širom NATO. Zahvaljujem Kanadi, SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj što će komandovati tim bataljonima", rekao je Stoltenberg.
Prvi čovek NATO dodao je da će među odlukama samita biti i rešenost da se širi stabilnost i van teritorije Alijanse preko jačanja partnera i saveznika, kako Gruzije, Ukrajine i Moldavije, tako i na severu Afrike i na Bliskom istoku.
"Obuka lokalnih snaga često je najbolji način borbe protiv terorista", kazao je Stoltenberg i naveo konkretne korake podrške Avganistanu, Iraku, Jordanu, Tunisu i Libiji.
NATO ne očekuje da će eventualni Bregzit promeniti bilo šta u ulozi Velike Britanije kao vodećeg ;i vojno ključnog saveznika, premda je poljski predsednik Andžej Duda na Ekspertskom forumu NATO upozorio da izvesnu opasnost, pre svega po samu Veliku Britaniju ali posredno i po NATO, mogu da donesu problemi sa Škotskom i Severnom Irskom.
"Ako pogledamo nezadovoljstvo Škotlanđana i Iraca treba da se zapitamo koliko je Bregzit opasan po samu Veliku Britaniju", kazao je Duda.
Samit NATO počeo je danas popodne na Narodnom stadionu u Varšavi a učestvuje u njemu 65 delegacija iz 54 zemlje članice i partnerskih zemalja, EU, UN i Svetske banke.
Pod specijalnim šatorom na Narodnom stadionu u Varšavi i simbolično u Predsedničkoj palati u kojoj je 1955. godine potpisano osnivanje Varšavskog pakta okupiće se danas i sutra preko 2.100 predstavnika 65 delegacija koje predstavljaju 29 članica NATO-a, jer je u razgovore uključena i Crna Gora, iako nije dovršena ratifikacija njenog članstva, kao i partnerske zemlje, Evropska unija, Ujedinjene nacije i Svetska banka.
Noćas je u Varšavu stigao predsednik SAD Barak Obama kao jedan od 18 šefova država na samitu ;na kome svoje delegacije predvodi i 21 premijer, uz 41 ministra spoljnih poslova i 39 ministara ;odbrane.
Prvi dan posvećen je saradnji sa Evropskom unijom i odlukama o jačanju istočnog krila sa četiri multinacionalna bataljona od po 1.000 do 1.500 vojnika kojima će komandovati SAD, Velika Britanija, Kanada i Nemačka, a biće po sistemu rotacije razmešteni u Poljskoj, Litvaniji, Letoniji i Estoniji od naredne godine.
U subotu je na dnevnom redu južno krilo NATO-a, borba protiv Islamske države i međunarodnog terorizma, takođe i u sajber prostoru.
NATO na samitu u Varšavi nastoji da očuva ravnotežu u odgovorima na izazove na istoku i na jugu, a takođe i u praćenju migraciionih tokova koji nose sobom i izazove za bezbednost.
Štajnamjer: Nije vreme za mahanje sabljama
Deo saveznika iz starih članica insistira da jačanje istočnog krila na koje Rusija reaguje kao na direktno ugrožavanje svoje bezbednosti ne ugrozi dijalog sa Moskvom.
Uoči samita, šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer upozorio je istočnoevropske saveznike na čelu s Poljskom da nije vreme da mašu sabljom NATO-a pred Rusijom.
Varšava je zbog samita pretvorena u pravu tvrđavu, 100 kilometara oko grada zabranjeni su letovi perivatnih aviona i dronova bez posebne dozvole poljske armije, oko Narodnog stadiona nikla je 2,5 metra visoka metalna ograda, zatvorene su ulice u centru, zabranjena plovidba Vislom, zatvorena gradska plaža, posebni režim je i na aerodromu "Frederik Šopen", zabranjen je prevoz opasnih hemikalija , otrova i eksploziva po Varšavi, a na ulice je izašlo još dan pred samit preko 6.000 policajaca.
Trase prolaska kolona zvaničnika po centru Varšave, posebno predsednika SAD, obezbeđuju i snajperisti na krovovima.
Pogledaj vesti o: NATO skup
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
