Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Mar.2013, 01:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Četrnaesta godišnjica NATO bombardovanja

NOVI SAD, BEOGRAD -

Danas se navršava 14 godina od početka NATO agresije na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, kada je tokom 79 dana ubijeno najmanje 2.500 a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

Premijer Srbije Ivica Dačić položio je danas venac na spomenik na Straževici, povodom godišnjice NATO bombardovanja.

"Ostanite na prijemu završavam >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << -1999." piše na spomeniku na kojem je Dačić položio venac.

Pored premijera vence je položio i predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić, članovi porodica poginulih pripadnika vojske, delegacija Vojske Srbije, kao i delegacije Udruženja boraca 1991 - 1999, boračkih organizacija i Društva za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova 1912-1918, direktori osnovnih i srednjih škola...

Napadi na Srbiju započeli su 24. marta 1999. a poslednji napad dogodio se 10. juna, u 13.15 nedaleko od Kosovske Kamenice. Poginulo je, ili nestalo, 1.008 pripadnika vojske i policije, od čega je 659 pripadnika vojske, a 349 pripadnika policije. Teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.

Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

NATO snage su ubile 631 pripadnika Vojske Srbije, nestalo je 28, što je ukupno 659 žrtava, od čega 72 oficira, 41 podoficir, 18 vojnika po ugovoru, 191 vojnik na služenju vojnog roka, 245 rezervista, 60 dobrovoljaca i tri civila u vojsci, saopštio je ministar odbrane Aleksandar Vučić, 11. februara ove godine u Skupštini Srbije.

Prema ranije objavljenim podacima, ranjena su 5.173 vojnika i policajca.

Agresija bez odobrenja SB UN

Odluka o agresiji na SRJ doneta je, prvi put u novijoj istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga američkom generalu Vesliju Klarku izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Klark je docnije u knjizi "Moderno ratovanje" napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ "sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku" i da je završeno krajem avgusta te godine.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage UN nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

Devetnaest zemalja alijanse, počele su bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim operaterima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i drugim mestima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti.

Izvršeno 2.300 vazdušnih udara, uništeno 25.000 stambenih objekata

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok su 38 razoreni.

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije, u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više grubih diplomatskih akcija potpisan je Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu 9. juna 1999. ali su poslednji projektili na Srbiju pali 10 juna 10. juna, u 13.15 nedaleko od Kosovske Kamenice, što znači da je bombardovanje Srbije ukupno trajalo 79 dana.

Generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, pošto je započelo povlačenje snaga SRJ I Srbije sa Kosova I Metohije.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, "sa zadatkom da čuvaju mir i bezbednost".

Venci na spomenik ''Zašto'

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas položio je danas venac i odao poštu poginulim radnicima RTS-a kod Spomen obeležja "Zašto", i istakao da i danas, 14 godina kasnije, može da se postavi pitanje zašto je Srbija bombardovana.

"I danas, 14 godina kasnije, možemo postaviti pitanje zašto su toliki ljudi izginuli i da samo još jednom pokažemo žaljenje zbog toga i da saosećamo u boli svih onih koji su svoje najmilije izgubili u to suludom ratu sa porukom da nam se to nikad ne desi", rekao je Đilas.

Vence su položile i porodice poginulih, a Miroslav Medić, čiji je brat poginuo prilikom bombardovanja RTS-a, poručio je da niko nije mogao da zna šta će se desiti 23. aprila, kada je bombardovana zgrada RTS-a.

"Mnogi od njih su dolazili na posao svakog dana sa željom da svoje obaveze ispune kako treba i profesionalno. Neki drugi, koji su bili zaduženi da svoje obaveze isto tako urade profesionalno, nisu to obavili kako treba i došlo je do rušenja zgrade i pogibije 16 ljudi", rekao je Medić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...