Izvor: BalkanRock.com, 11.Jul.2015, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EXIT 15: Motorhead i Terror zapalili tvrđavu
Motorhead / foto: Kristina Ćirić
Drugi dan Exit festivala za ljubitelje gitarskog zvuka obeležen je nastupom jednog od najvećih metal bendova svih vremena Motorheada, kao i Terrora, jednog od napoznatijih hardkor bendova, ali i sjajnog Toma Odela na glavnoj bini. Prvi dan bio je u znaku ženskih vokala, a ekipa Balkanrocka uspela je da uradi i intervju sa Barnijem iz Napalm Deatha.
Škrtice
Na glavnoj bini oko devetke ljudi su imali >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << prilke da čuju relativno nov bend, supergrupu koja postoji poslednjih godinu dana i čiji su članovi Zoran Kostić Cane iz Partibrejkersa, Vladimir Kolarić Kole iz Velikog prezira i Boris Mladenović iz Jarbola na gitarama, kao i bubnjar Danilo Luković i basista Boško Mijušković, koji inače čine ritam sekciju benda Straight Mickey and the Boyz. Nažalost, nije imali su malo vremena da se predstave onima koji ih ranije nisu čuli, s obzirom da je nastup trajao samo 45 minuta, ali u svakom slučaju i sa tako skraćenim repertoarom moglo se uživati u virtuoznosti svakog od članova i unikatnosti ovog sastava, pa smo od ove „mlade“ supergrupe slušali numere „Paranormalno“, „Sestro“, „Kulise“, „Hit“…
Marčelo i ekipa napravili su odličnu atmosferu na Fusion Stage-u, koji se tik pred početak svirke ekspresno napunio.
„Ovo je prava slika kako se živi kod nas, ništa ne valja, ali se svi vesele kao budale“, reči su kojima je Marčelo otvorio nastup, što je zapravo bio uvod u dobro poznatu pesmu „Kita“. Usledile su „Bol i revolt“ i „Otkucaji“, a nakon njih repere je nastavio sa pesmama sa najnovijeg ostvarenja „Napet šou“. Publika je jednako uživala i uz nove hitove kao što su „20.000“, „Muk“ i „Laž“, te „Tunel“ i „Baba“, a koncert je zatvoren dokazanim hitom „Pozerište“, koji je publika, očekivano, sjajno prihvatila i horski ispratila od početka do kraja. Prisustvo violine i klavira donelo je nešto drugačije verzije ovih pesama u odnosu na originale, a i sam način na koji ih je Marčelo izveo doneo je poseban prizvuk.
Motorhead
Na glavnoj bini Exita ni igla više nije imala gde da padne u 22 časa. Vratili su se Motorhead!
„Jeste li dobro?“, uzviknuo je Lemi, ikona i živa legenda rok muzike, praćen vriskom mase.
“Je l’ sve u redu?“, ponovio je za svaki slučaj legendarni Kilmister praćen još većom bukom. „Mi smo Motorhead! Mi sviramo rokenrol!“, obznanio je Lemi za svaki slučaj, a onda je počela ludnica sa, naravno, „We Are Motorhead“. Iako je većina, verovatno, strahovala da li će Lemi moći ovo da “izvuče” ovo, bojazni nije bilo mesta – Motorhead je zvučao savršeno!
Rokanje se nastavilo sa „Damage Case“, „Stay Clean“ i „Metropolis“, a Lemi i Fil Kempbel su sve vreme raspoloženo ćaskali. Ovde se, zapravo, podrazumeva da je Fil bio onaj raspoloženiji, dok se kod Lemi ovo stanje duha ispoljavao mrmljanjem i ispijanjem viskija, koji je našao počasno mesto na stalku mikrofona. Nakon „Over the Top“ Fil je odlučio da publiku počasti opasnim gitarskim solom, koji se dalje nastavio kultnim „The Chase i Better Than the Catch“ i „Rock It“.
Treba li uopšte spomenuti da su ljudi leteli na sve strane, neki zbog šutke, drugi opet nošeni rukama publike u transu, a neko iz mase je odlučio da ovom spektaklu ipak nedostaje jedna sitnica, pa je odlučio da se poigra pirotehničara kombinacijom dezodoransa i upaljača. „Sad ćemo jednu noviju, čisto da vas iznerviramo“, najavio je Fil, a zvučnici su počastili okupljene sa „Lost Woman Blues“. “Nerviranje” nije potrajalo, jer je trio prešao na kultnu „Doctor Rock“, koja je podrazumevala i bubnjarski solo Mikija Dija. Kako je Miki “odlupao” svojih “pet minuta”, jasno ilustruju Lemijeve reči, koji je ponosno rekao da je njegov kolega najbolji bubnjar na svetu. Nakon „Just ’Cos You Got the Power“ i „Going to Brazil“, Lemi je podsetio da se njihov set bliži kraju. „Ostale su nam još dve pesme, ovu verovatno znate“, kazao je Lemi, a u ušima okupljenih odjeknuo je jedan od najpoznatijih rifova u istoriji rok i metal muzike – početak kraja označila je „Ace of Spades“. Furiozno izvođenje dovelo je do toga da Lemi izgubi glas, a tih par minuta obeleženo je verovatno najvećom šutkom koja se širila kao zaraza i koju je Exit ikada video. „Bili ste je**no sjajni, nemojte da vam iko ikada drugačije kaže. Vidimo se opet!“, rekao je Lemi, a Fil je usput pozdravio i prisutne fanove iz Engleske koje su slučajno sreli, ali kojima nisu upamtili imena. Motorhead su sjajnu svirku zatvorili sa „Overkill“, koja je sačuvala atmosferu izvođenja prethodne pesme, i to uz ogroman oblak prašine. Bez obzira na Lemijeve godine i zdravstveno stanje, Motorhead su još jednom pokazali kakva su rok institucija, da se stiče utisak da bi samo njihov izlazak na binu bez okinutog rifa bio dovoljan. Ako pričamo o autoritetu u rok i metal muzici, Motorhead mu je sasvim sigurno srednje ime!
Beogradski reggae core Eyesburn, prvi put u Novom Sadu u novom sastavu, pred krcatom Fusion binom premijerno su izveli novu pesmu „Dream is Over“ i nagovestili novu epohu benda, koja najviše podseća na prva dva albuma i dominaciju hardkor zvuka. Kojot i ekipa su izvodili stare hitove poput „Stark Blind“ i „Sister“, kao i pesme „Hold This Way“ i „Sudden Fall“ sa poslednjeg albuma „Reality Check“, ali u prilično izmenjenim aranžmanima.
Terror
Na Explosive bini bili smo u prilici da slušamo i gledamo aktuelni Expire i legendarni Terror, koji su trenutno na zajedničkoj turneji. Expire iz Milvokija su prvi put u Srbiji, a potvrda njihovog kvaliteta je svakako „Bridge 9 Records“, kuća koji stoji iza njihovih izdanja. Frontmen Džoš Kelting i ostatak ekipe bili su vrlo raspoloženi, što se brzo prenelo i na publiku, ali je ipak bilo očeigledno da se svi “čuvaju” za Terror. Odlučili smo da iskoristimo priliku i napravimo intervju sa Martinom Stjuartom, gitaristom Terror-a (trenutno na poziciji basiste).
Jedan čas nakon ponoći, bio je znak da Terror izađe na binu, a prostor ispred Explosive bine je bio krcat. Ovo ne čudi, s obzirom da je Terror poslednji put u Srbiji nastupio pre tri i po godine sa Death Before Dishonor, što je verovatno bio možda i najbolji hardkor koncert u Srbiji u poslednjoj deceniji. Sa druge strane, njihov nastup na Explosive bini sasvim sigurno je bio jedan od najboljih ikada od kada je Exita.
Terror su na ovoj turneji nastupali bez frontmena Skota Vogela, koji je povredio leđa, pa je bilo pitanje kako će ga zameniti basista Dejvid Vud, kome ova uloga inače nije strana, jer se druži sa mikrofonom u bendu Down To Nothing. Da nije bilo “slike”, zamena bi bila skoro neprimetna, jer je Dejvid sjajno preneo energiju benda, i to tako dobro da je bilo teško primetiti da nedostaje ključni član benda. Terroe su krenuli sa „The 25th Hour“ sa istoimenog nadolazećeg albuma, što je bio i okidač za velike šutke. Ljudi su leteli jedni preko drugih, peli se na zaštitnu ogradu, zatim skakali nazad, a isto stanje stvari je bilo gde god da se okrenete, pa je bilo pomalo i za nevericu da je u pitanju “samo” festivalski nastup.
Dok se ređaju pesme poput „No Time For Fools“ i „Stick Thight“, Dejvid odlučuje da je pravo vreme za skok sa bine i jedan sing along. Sa razglasa prže hitovi, a na „Return to Strength“ svi prisutni pevaju kao jedan, smenjuje je nova „The Solution“, ali sledi povratak na poznatu „Overcome“.
„Ovo nam je treći put da sviramo u Srbiji, a vi nikada ne razočarate. Sećam se prvog puta, mislim da je bila 2009. godina. Taj nastup mi je ostao u sećanju kao jedan od najboljih koncerata Terrora ikada. Sećam se da smo posle jeli odličan roštilj. Svirali smo svuda, po raznim mestima, ali ovo nam je prvi put na tvrđavi. Fascinira nas sve ovo. Eto, znate i sami da smo imali problema, nedostaje nam pevač, ja sam sa basa prešao na vokal, a Martin sa gitare na bas. Naš drugi gitarista verovatno ništa od ovoga ne razume jer je Kanađanin, ali šta će…“, raspričao se oduševljeno Dejvid.
Takođe, nedvosmisleno je naglasio da je Terror čist hardkor bend i nije muzika za naciste, a zatim je uz pokret šutiranja poručio: „Marš odavde!“, uz veliku podršku publike, slično kao što su i juče uradili Napalm Death. Vreme je bilo da se svirka nastavi uz „Always the Hard Way“, a Dejvid je u jednom trenutku odlučio da baci mikrofon u publiku, koja je nastavila da peva umesto njega, nakon čega mu je isto tako vraćen, a da pesma uopšte nije prekidana. Čule su se i „Live by the Code“, „Keep Your Mouth Shut“ i, naravno, „Keepers of the Faith“ za sam kraj, a euforija nije jenjavala, naprotiv. Kratko i jasno – ovo je bio pravi praznik za ljubitelje tvrđeg zvuka, a ko od njih nije ispratio ovaj nastup (ako je uopšte bilo takvih), kao da nije ni dolazio na Exit.
Tom Odell
Oko pola jedan ujutru nastupio je i mladi harizmatični britanski kantautor Tom Odel, čija je karijera u usponu. Da je vrlo cenjen, kako kod naše publike, tako i kod inostrane, pokazalo se vrlo brzo, jer je prostor ispred glavne bine bio ispunjen vrtoglavom brzinom. Koncert je otvorio pesmom „I Know“ sa albuma iz 2013. godine i nastavio u sličnom ritmu sa numerama „Can’t Pretend“, „Grow Old With Me“, te „Hold Me“, „I Think It Is Going To Rain Today“ i „Sense“, nakon čega se zahvalio publici na podršci. Izjava kako mu je ovo do sada jedna od najboljih publika, naišla je na veliko odobravanje, a prisutni su mu odgovorili gromoglasnim uzvicima. Očekivano, većinom se radilo o ženskoj populaciji, a slučaj je hteo da je Tomov basista slavio rođendan, te je on pored glavne zvezde dobio i priličan broj ovacija.
Bend se nakratko povukao sa bine, da bi nakon se nakon predaha i dozivanja publike vratio i odsvirao nas bis numer „Parties“, „Stay tonight“, kao i popularnu „Another Love“, koja se, po reakcijama, najviše čekala. Koncert je končan nakon nepunih dva sata, a najuporniji su nastavili s provodom kasno u noć.
GALERIJA FOTOGRAFIJA
.jpg)
