Izvor: Vostok.rs, 29.Avg.2011, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Libija: Prostituisanje zapadnog novinarstva

29.08.2011. - Može li se verovati takvim medijima?

Poslednja dva dana su još jednom pokazala očiglednu činjenicu da ne postoje nezavisni mediji i da su zapadne novinske agencije, novine i časopisi razradili politički poredak. Veći deo novina, časopisa i novinskih agencija su izveštavali o uspehu pobunjenika bez presedana i predviđali neposredni pad Tripolija.

Međutim, kako je za Pravda.Ru izvestio kapetan Libijskih oružanih snaga Hasan D., " >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Tripoli je i dalje u našim rukama. Kada su se pojavili prvi izveštaji o napadu i dolasku neprijatelja, naš vođa Moamer Gadafi je došao u vojnoj uniformi, a njegova pojava je, bez presedana, izazvala entuzijazam među vojnicima i narodom. On nam je naredio da pobedimo pacove i njihove zapadnjačke pomagače. Do jutra smo ih delimično proterali izvan grada, delimično uništili, uprkos činjenici da su avioni NATO-a gotovo stalno visili u vazduhu, bombardujući stambene kvartove. Bolnice su preplavljene sa ranjenicima. Zapad je počinio gnusni zločin, ubijajući žene i decu. Prema informacijama koje smo dobili, ubijeno je oko dve hiljade civila. Uspeli smo da oborimo helikopter, koji se srušio dalje od obale. Sada vojnici i milicija ubijaju 'pacove' i strane borce na periferiji Tripolija."

Pa, šta se desilo? Neki od stranih novinara su požurili da objave da je Gadafijevo obezbeđenje predalo oružje, da pobunjenici kontrolišu 80-90 odsto grada i da samo što nisu zauzeli bunker gde se krije Pukovnik, i da su pobunjenici zauzeli Brege.

Oni su takođe raširili informaciju da su ljudi izašli na ulice glavnog grada kako bi proslavili poraz libijskog pukovnika. Već ujutro 22. Avgusta, mediji su počeli da izveštavaju o pritvaranju Gadafijeva tri sina (uključujući Muhameda i Saifa), kao i o smrti Kamisa, komandanta elitne brigade. Međutim, nijedan od ovih zatvorenika nije prikazan u javnosti.

Zatim su na Internetu prikazani snimci ubijenih vođa Džamahirije: samog Pukovnika, njegovih bliskih saradnika i rođaka, uključujući i generala Abdula al-Senusija i dr Aiše al-Gadafi. Međutim, vrlo brzo je postalo jasno da je to laž i da su njihove slike fabrikovane korišćenjem fotošopa.

Na primer, slika Gadafijevog "leša" se zasnivala na snimku ubijenog Bin Ladenovog sekretara, a "ostaci" Aiše su sačinjeni na osnovu fotografija Benazir Buto, koja je nastradala u terorističkom napadu.

Do večeri je postalo jasno da su pobunjenici i strani agenti upali u teškoće. Prvo, uspeh Gadafijevih protivnika se zaustavio na zauzimanju 80-90 odsto Tripolija, a kanali kao što su "Al - Džazira" su emitovali informacije o "žestokom otporu" Pukovnikovog obezbeđenja koje je "čudom" oživelo.

Kasnije su izvori sa žalošću izvestili da je Muhamed pobegao. Nakon toga, pred narodom se pojavio Saif, okružen svojim vojnicima, i ljutito osudio NATO i pobunjenike, pozivajući libijski narod "da uništi pacove." Onda se pojavio Kamis, čiji je dolazak odlučno promenio situaciju oko odbrane grada.

Kontradiktorne informacije su došle iz Brege. Zapadni propagandisti su izvestili da je Mutasimina grupa došla odatle da pomogne Gadafiju, da se grad predao. Nakon ove informacije su usledili izveštaji koju su, u stvari, negirali prethodnu.

Prema velikom broju medijskih kuća, bitka za Brege se nastavila. Čini se da je ovo poslednje istinito, jer čak i da su želeli, nisu mogli da pređu hiljadu milja do Tripolija, sa NATO-om koji je visio u vazduhu.

Do jutra, 23. avgusta, čak i zapadni mediji su počeli da izveštavaju da je došlo do zastoja u napretku pobunjenika. Ovo je bilo popraćeno govorom Gadafijevog sina Saifa, u kojem je pozvao novinare da posete sve delove Tripolija i vide da je sve mirno u glavnom gradu, i da su "pacovi potučeni", jer ljudi nastavljaju da hvataju one koji su pobegli tokom napada.

Ali šta je sa televizijskim emitovanjem "popularnog radovanja" na ulicama Tripolija? Zapadni novinari su ohrabrivani da emituju "sa lica mesta", pokazujući kako se ljudi koji su se oslobodili tiranina, raduju i šalju tekstualne poruke i video snimke na Internetu. To bi moglo da zbuni i neke obrazovane ljude. Prvo, pristup internetu je problem u Tripoliju još od februara. Drugo, u pozadini snimka "sa mesta događaja" su oblasti osvetljene električnom energijom, dok veći deo Tripolija nije snabdeven električnom energijom usled oštećenja zbog bombardovanja.

Kasnije, neki blogeri su uporedili fotografiju sa "mesta događaja" sa fotografijama grada i pronašli čudna neslaganja sa dobro poznatim slikama urbanog predela. Urbanim predelima nedostaju veoma važni detalji, kao što je svetlo sa svetiljki, bareljefi na zgradama, drveća, itd.

Pre nedelju dana, katarske vlasti su spremale ukrase upadljivo slične onima u Tripoliju. Ostao je nejasan razlog ovih priprema, iako je bilo pomenuto da je neophodno obučiti one koji će jurišati na libijsku prestonicu. Sa velikom verovatnoćom možemo pretpostaviti da je scena "zauzimanja diktatoreve jazbine " snimljena u katarskom "pozorištu".

Postavlja se pitanje: zašto nam je potreban ovaj cirkus? Prvo, kako bi se iskrivila istina i inspirisale trupe pobunjenika. Drugo, scene sa "demokratama" koji su požurili u glavni grad Libije, trebalo je da budu signal NATO-a da im pomognu sa iskrcavanjem marinaca.

U svakom slučaju, ovaj incident baca još jednu senku na strano novinarstvo. Može li se verovati takvim medijima? Na Zapadu, novinarstvo se dugo smatralo "drugom najstarijom" profesijom. Ali da li je ovo poređenje istinito? U najmanju ruku, klijent koji komunicira sa predstavnicima prve najstarije profesije može bar da se nada da će se malo zabaviti.

Izvor: pravda.ru
Pogledaj vesti o: Moamer Gadafi,   Libija,   Gadafi

Nastavak na Vostok.rs...