Izvor: Politika, 09.Jun.2010, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rankovićevo obezbeđenje pucalo na Buhu

U Novom Beogradu kolonu vozila sa biznismenom Predragom Rankovićem Peconijem, presekla je druga kolona vozila, u kojoj se nalazio Ljubiša Buha Čume, posle čega je došlo do pucnjave

U Beogradu je juče po podne došlo do sukoba obezbeđenja biznismena Predraga Rankovića Peconija i obezbeđenja svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čumeta. Sukob se dogodio u Ulici omladinskih brigada u Novom Beogradu, u blizini novog „ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Merkatora”. Uzrok sukoba je, prema nezvaničnim informacijama iz policije, saobraćajni incident, posle koga je došlo do upotrebe vatrenog oružja. Povređenih nema.

Kako saznajemo u MUP-u Srbije, kolonu od tri vozila „audija A-6” sa Peconijem, presekao je automobil „mercedes sl” u kojem se nalazio Buha. On je očešao retrovizor jednog od „audija” iz Rankovićeve pratnje. Obezbeđenje Rankovića je u tom trenutku izašlo i pucalo u Čumetov blindirani automobil koji je pogođen sa dva metka. U pratnji Čumetovog automobila bila su i dva vozila policije.

Ubrzo su se strasti smirile, pa je pozvana policija koja je obavila uviđaj. Sve vreme mesto incidenta obezbeđivale su jake snage policije. Na mestu događaja, tokom uviđaja, bila je prisutna i vojna policija.

Nezvanično, protiv vozača oba automobila biće podnete prekršajne prijave zbog kršenja saobraćajnih propisa, dok će se naknadno odlučiti o pokretanju postupka protiv članova obezbeđenja Rankovića i Buhe.

Ljubiša Buha Čume i Predrag Ranković Peconi, inače, važe za nekadašnje saradnike. Obojica su u beloj knjizi organizovanog kriminala (koja je napravljena na osnovu policijskih saznanja i nema snagu validnih pravnih dokaza) označeni kao pripadnici „surčinskog klana”. Iako su važili za partnere, Ljubiša Buha Čume je od 2003. godine svedok saradnik Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal u procesu protiv „zemunskog klana”. Prvi je progovorio o zločinima članova ove kriminalne organizacije koji su u više navrata pokušali da ga ubiju. Svedočenje Buhe je dovelo do pripremanja hapšenja članova „zemunskog klana”. Upravo se to smatra jednim od razloga atentata na premijera Zorana Đinđića. Naime, „zemunci”, želeći da preduhitre udar države na njih, odlučuju da likvidiraju premijera, misleći da će to da spreči njihovo hapšenje.

Za javnost u Srbiji donedavno je bilo nepoznato da je Predrag Ranković Peconi, svojevremeno otet. To se smatra prvom otmicom u Srbiji. Taj podatak objavljen je u knjizi „Oni su jači od nas – tajne i zablude o mafiji, biznisu, politici, policiji...” Miodraga Vukovića i Vojislava Tufegdžića. Jedan visoki rukovodilac MUP-a Srbije, navodi se u knjizi, o tome je rekao:

– Jesu, oteli su Peconija 2000. godine. Tada se nije tražilo mnogo, recimo oko 500.000 maraka. Koliko su tražili, toliko su i dobili. Nije se o tome mnogo znalo, ne zna se ni danas. Peconiju je verovatno bilo jasno da su oni to uradili. Kada se sve završilo, kada je platio i bio pušten, Peconi se zablindirao, angažovao jako obezbeđenje i nikada se više nigde nije pojavio, ni u javnosti, ni u kafani, nigde. Krenuo je da radi ovo što radi, a to radi odlično. Može da se gleda drugačije od ostalih.

Prema podacima do kojih je došla „Politika”, informacija o otmici Peconija pojavila se 2000. godine, u periodu pre petooktobarskih promena, kao „gradska priča” i kao takva došla je i do inspektora kriminalističke policije. U to vreme Beogradom, u kome su učestale likvidacije, kolalo je puno tračeva vezanih za podzemlje – ubijen ovaj, nestao onaj i slično. Kada je do policije došao podatak o otmici Peconija, inspektori su pomislili da se radi o „reketiranju”, iznudi novca. Kasnije se ispostavilo da se radilo o klasičnoj otmici, za Peconija je plaćen otkup istog dana, posle čega je odmah pušten. Zanimljivo da je svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi u svom iskazu na suđenju „zemunskom klanu” u januaru prošle godine izjavio da mu je poznato da su pripadnici klana planirali otmicu Peconija ali se nije izjašnjavao da li se otmica i dogodila.

Bilo kako bilo, Peconi je na kraju najbolje prošao od svih Surčinaca. On danas poseduje više legalno privatizovanih firmi, dok Čume i Bagzi žive diskretnim životom svedoka saradnika. Zoran Šijan je ubijen 1999. godine, Zvonko Plećić Pleća nastradao je naredne godine... Peconi ne daje izjave novinarima, ali se može čuti da bi više od svega voleo da ga ne dovode u vezu sa „surčincima” i podzemljem.

D. Vukosavljević

[objavljeno: 10.06.2010.]

Nastavak na Politika...

Kurir: OBRAČUN PECONIJA I ČUMETA!

RTS: Privatno obezbeđenje, javni problem