Izvor: B92, 11.Jun.2020, 11:44

Naučnici: Preduzete mere sprečile oko 530 miliona infekcija

Naučnici: Preduzete mere sprečile oko 530 miliona infekcija

Naučnici sa Univerziteta Berkli (UC Berkley) i Imperijal koledža iz Londona su istovremeno 8. juna objavili studije u stručnom časopisu ''Nature'', u kojima su se bavili pitanjem koliko bi se pandemija koronavirusa gore razvila da vlade nisu uvele ograničenja kretanja i druga pravila o distanci.

Tim okupljen oko Solomona Sianga iz Laboratorije za globalnu politiku sa Berklija istraživao je situaciju u šest velikih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zemalja: Kini, Južnoj Koreji, Italiji, Francuskoj, Iranu i SAD. Došlo se do rezultata da su neophodne mere u svim ovim državama ''značajno i supstancijalno usporile'' pandemiju.

U šest zemalja sprečeno 530 miliona infekcija

U naučnoj studiji, koju je ocenila stručna javnost, autori pišu da su ograničenja putovanja, zatvaranje preduzeća i škola, zabrane izlaska i druge „nefarmaceutske intervencije“, poput maski ili pravila o držanju distance, sprečile oko 530 miliona infekcija.

Verovatno bi od tog broja zvanično bilo registrovano samo 62 miliona slučajeva, jer države imaju ograničene kapacitete testiranja na virus Kovid-19. Tim stručnjaka je vršio posmatranja do 6. aprila i pod lupu stavio 1717 pojedinačnih političkih mera.

Siang je istakao, koliko je od pomoći bila spremnost svakog pojedinca da se žrtvuje u korona krizi.

''Poslednji meseci su bili izuzetno teški, ali uz naše individualne žrtve ljudi su doprineli jednom od najvećih dostignuća čovečanstva“, kazao je Siang.

''Nijedan ljudski napor nije za tako kratko vreme spasao toliko ljudskih života. To što su ljudi ostali kod kuće i što su sve manifestacije otkazane, izazvalo je ogromne lične troškove“, naglašava ovaj politički ekspert. ''Ali, zbog načina na koji smo koristili nauku i sa njom sarađivali, mi smo promenili tok istorije.''

Autori Berkli-studije nisu analizirali koliko ljudi je ovim merama spašeno. Razlog je u tome što bi jedna takva procena kod dramatičnog porasta broja infekcija, i odgovarajućeg opterećenja zdravstvenog sistema, bila previše nepouzdana.

U 11 zemalja spašeno više od tri miliona ljudskih života

Tim naučnika okupljen oko Samira Bata iz Centra za analize globalnih infektivnih bolesti se pak usudio da se pozabavi i takvom jednom analizom. Istraživali su u 11 evropskih zemalja. Studija obuhvata period do 4. maja 2020. i isto pokazuje da su mere ograničenja efektivno suzbile pandemiju. Njen centralni fokus je bio na razvoju osnovnog reproduktivnog broja R (R pokazuje koliko osoba može da zarazi jedna osoba prim. red.).

Naučnici su izračunali da je do tog datuma virusom SARS-CoV-2 bilo zaraženo između 12 i 15 miliona ljudi. To je oko 3,2 i 4 odsto stanovništva svake zemlje u kojoj su vršena istraživanja. Prema njihovim proračunima, određenim merama zaštite spašeno je više od tri miliona ljudskih života.

Nema opuštanja – preti drugi talas!

''Naš model pokazuje da su mere, koje su u martu preduzete u različitim zemljama, uspešno smanjile epidemiju i reproduktivni broj potisnule ispod 1“, kazao je Set Flaksmen, koji je studiju pratio od strane Matematičkog fakulteta.

I u budućnosti će biti neophodno da se razvoj prati sa velikom pažnjom, kako bi se sprečio ponovni porast infekcija, dodao je njegov kolega Bat.

Tokom istraživanja je bilo i nepouzdanosti: ''Slabost ovog modela je u tome da se polazi od toga kako je svaka od mera u svim zemljama imala isti efekat. No, istina je da je bilo velikih variranja u tome kako je lokdaun delovao u različitim zemljama.'' Ali, to ne menja ništa u glavnoj poruci studije, smatra Bat.

Nastavak na B92...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.