Izvor: Večernje novosti, 12.Mar.2013, 23:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Legalizacija: Ode i kuća za tapiju

OD besplatne legalizacije bespravno izgrađenih objekata nema ništa. Tačnije, oni koji su zidali na tuđem zemljištu i oni koji imaju nameru da posle katastarske legalizacije prodaju svoja zdanja, moraće da odreše kesu. Predloženo zakonsko rešenje sa usvojenim amandmanima daleko je od obećanja, koje je na početku mandata dao resorni ministar Velimir Ilić. Ne njegovom voljom, pooštreni su kriterijumi za upis nelegalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << zdanja u katastar. Od oko 90 predloženih amandmana, Vlada Srbije je prihvatila devet i kao svoje ih uputila u Skupštinu. Sada niko sa sigurnošću ne može da kaže koji će procenat od 1,3 miliona bespravnih objekata u Srbiji ispuniti uslov za upis. Za one koji su zidali na svom zemljištu i planiraju da ostanu da žive u tim domovima problema nema. Oni će se za oko stotinak evra upisati kao vlasnici u katastar, pod uslovom da kuća nema više od 300 kvadrata, da vikendica ne premašuje 200 i zanatska radnja nema više od sto kvadrata. Ako je kvadratura veća, vlasnik mora da nastavi redovan postupak legalizacije u nadležnoj opštinskoj ili gradskoj službi, odnosno da dobije naknadnu građevinsku i upotrebnu dozvolu i debelo plati naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Tu naknadu neće moći da izbegnu i oni koji se uklapaju u kvadraturu, ali žele da prodaju svoje kuće. Sud im neće overiti kupoprodajni ugovor dok ne dostave dokaz da su lokalnoj samoupravi platili taksu, koja je sve ove godine zapravo u procesu legalizacije bila i jedan od najvećih prepreka. To su za nelegalne graditelje bile astronomske cifre, pa čak i sa predviđenim popustima.ROKOVI I PAPIRI Zakon o upisu svojine na nelegalno sazidanim objektima važiće do kraja 2014. godine. Pravo na upis imaju zdanja sazidana do 11. septembra 2009. godine. Svi oni, koji su nadležnim opštinskim i gradskim službama već podneli prijavu za legalizaciju ne moraju da podnose novi zahtev katastru. Oni koji nisu podneli zahteve za legalizaciju mogu da se prijave katastru u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog leks specijalisa. Uz zahtev prilažu geodetski snimak, a ako su zidali na tuđem zemljištu i dokaze da su stvarni vlasnici objekta. Oni vlasnici objekata, koji imaju susvojinu ili sukorisništvo nad zemljištem, sa prvim komšijama moraju da budu „dobri“, jer bez njihove saglasnosti upisa u katastar nema. To je još jedna prepreka, koja je Zakonom o planiranju i izgradnji bila eliminisana, a sada se vraća.Ako od sukorisnika na parceli ne pribavi saglasnost, vlasnik objekta mora da ide u drugi postupak i to preparcelacija, a to je paprena stavka. Najveće izmene odnose se na bespravne građevine sazidane na tuđem zemljištu. Ako je neko zidao na parceli gde je korisnik ili vlasnik država, lokalna samouprava ili treće lice, biće upisan u katastar samo kao vlasnik objekta bez sticanja prava na zemljište. Tek kada dostavi dokaz da je zemljište pribavio od vlasnika biće upisana i svojina na parceli. Do tada nema nikakva prava na zemljištu osim pristupa objektu. Ako sa vlasnikom ne reši pitanje parcele u roku od dve godine, vlasnik objekta je dužan da o svom trošku u nadležnoj službi utvrdi zemljište za redovnu upotrebu objekta i vlasniku isplati tržišnu cenu. Ali to će bliže biti uređeno pravilnikom. Nova zakonska rešenja već propisuju izradu podzakonskih akata.
Pogledaj vesti o: Legalizacija objekata

Nastavak na Večernje novosti...

B92: Besplatna legalizacija šarena laža