Izvor: Blic, 28.Feb.2016, 20:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagrada “Tanja Petrović” uručena Bojani Andrić
Bojani Andrić, urednici emisije “Trezor” (RTS) juče u Skupštini grada uručena je nagrada “Tanja Petrović” koju istoimena Fondacija dodeljuje za izuzetan doprinos afirmaciji kulture i umetnosti u medijima.
“U vremene instant medijskih sadržaja, u doba kiča i rijalitija, još postoje pojedinci koji posvećeno rade, koji vide i dalje i šire i koji se ne predaju atmosferi ravnodušnosti i beznađa. Bojana Andrić i emisija "Trezor", koja se na RTS-u emituje 15 godina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čuvaju televizijsku arhivu od zaborava i nestanka, uz informacije o autorima, svedočenja učesnika, ocene i analize eksperata”, ističe se u obrazloženju žirija nagrade o kojoj odlučuje UO Fondacije (Antonela Riha, Borut Vild, Katarina Španić Ostojić, Olivera Milošević, Vojka Pajkić Đorđević, Srdan Golubović i Tamara Pupovac).
Bojana Andrić je, zahvaljujući na nagradi, ukazala da se, nažalost, još ne nazire kraj onom za šta se "Trezor" zalaže 15 godina postojanja - da se formira Muzej televizije i u njemu čuvaju video i fono zapisi, koji su značajno nacionalno blago.
"Kompletan projekat Muzeja televizije stoji od 1993. godine u upravi RTS i Ministarstvu kulture", podsetila je.
Takođe je istakla kako se ne može sve zameniti Internetom i Jutjubom, jer "konkretni nosači zvuka i slike traže konkretne mašine za reprodukciju, a nema ih više, bacili su ih na đubrište".
Bojana Andrić je rekla i da je postojanje takvog muzeja potrebno i zbog dragocenih audio i video zapisa lokalnih televizija, koje su privatizovane, ili ugašene i pitanje je šta će biti sa tim dragocenim materijalom.
Ovo je treća godina da se nagrada dodeljuje, a prethodni laureati bili su Milan Vlajčić i Žikica Simić.
Tanja Petrović (1967-2013) bila je novinar, urednik i sekretar za kulturu grada Beograda. Specijalna plaketa posthumno je dodeljena Nebojši Popoviću.
Govor Bojane Andrić prilikom preuzimanja nagrade prenosimo u celosti:
Poznavala sam Tanju Petrović, nismo bile drugarice, ali smo u jednom kratkom periodu bile saborci. Naime Tanja se prihvatila da pomogne da se uspešan prvi Festival filmova u ljudskim pravima koji smo pokrenile Mira Otašević i ja nastavi u drugi.
Prvi su 2001. finansijski podržale ambasade evropskih zemalja, a logično je bilo da drugi podrži matična nam zemlja. Nismo uspele.
Prilikom kasnijih susreta Tanja i ja bismo se urotnički osmehnule jedna drugoj, kao da smo se zaklele da nećemo širiti naš neuspeh, a kao i mnoge druge dobre inicijative otišla je i ova o ljudskim pravima u zaborav.
Tanja Petrović je bila osoba Milog Lica i ubedljive pozitivne energije. I veoma sam dirnuta nagradom koja nosi njeno ime.
Drugo je pitanje da li je nagrada zaslužena.
"Trezor" od svog rođenja, teži izgradnji i utemeljenje puta na čijem je kraju muzej. Posle 15 godina "Trezora" i nekoliko godina sličnih projekata pre toga - kraj puta se ne vidi, a ni muzeja nema. Unutar te izgubljene bitke, ima još mnogo mnogo sitnijih i krupnijih poraza. Eto tu su Trezorci svuda po ovaj lepoj sali - naravno neće vam to priznati, jer je i ova moja iskrenost izazvana trenutno uzbuđenjem zbog nagrade.
Zašto muzej - zato što bi to bilo zaštićeno mesto zauvek, pa bi svako mogao da zaviri u istoriju svakodnevnog života, zvukom i slikom, a ovako mora da čeka "Trezor" na RTS 2, koji ili kreće 5-6 minuta pre utvrđenog termina ili sat dva kasnije ili nikako.
Muzej bi bilo mesto gde bi naši diplomanti, masteri, doktorandi i naučni istraživači mogli da rade u boljim uslovima, nego što je ova soba s pogledom u svetlarnik.
Zato što bi to bio dostojan stan za nacionalno blago koje poseduje RTS, i koje su posedovale u manjim količinama sve televizije - evo Miša Jevtić me sada prekorno gleda" - i radio, ispravljam... dakle sve radio i televizijske kuće koje su doskora radile u Srbiji, a sada ih više nema, a s njima ni istorije života tog kraja, bar ne na audio-vizuelnim zapisima.
- Zgrada prvog televizijskog Studija na Beogradskom sajmu odakle je krenuo prvi televizijskih program u Srbiji - spremna je za muzej,
- veoma bogata i raznovrsna materijalna baština je kod nas u istoriografiji,
- nematerijalnu baštinu gledate svakog dana u "Trezoru", a tu nismo prikazali ni deseti deo bogatstva,
- kompletan projekat muzeja televizije stoji od '93. u Direkciji RTS-a i u Ministarstvu kulture Srbije.
I još nešto, niko da ne spominje digitalno doba i kako će sve to jednog dana biti na nekom mestu bez zgrade, podruma i tavana, na nekom jutjubu ili tako nečem svemogućem.
Neće biti, jer je arhiva, ona davnašnja kao i ova do pre dve-tri godine na konkretnim nosačima zvuka i slike, a te konkretne trake različitih formata traže samo svoje konkretne i odgovarajuće mašine za reprodukciju, a mašina nema više, bacali smo ih na đubrište. A ni trake nisu večite, otvorite kutiju, unutra samo držač, a traka se raščinila - ne može tu pomoći ni jutjub ili već nešto slično svemoguće.
Pre dvanaest godina kada sam se zahvaljivala za nagradu "Duda Timotijević" govorila sam isto i tada sam isto citirala reči pisca Brane Crnčevića koje izgovara glumac Zoran Radmilović daleke 1982: "Sada je vreme da mislimo od TV muzej jer jednog dana, ako ne mislimo danas, neće nas biti nigde, pa ni u muzeju"
Ali nagradu ću uzeti: zbog svih Trezoraca koji su je zaslužili (samo oni to znaju kako) tokom ovih 15 godina, zbog svih nekadašnjih i sadašnjih televizijanaca iz programa i tehnike koji su je zaslužili tokom 58 godina trajanja, zbog svih gledalaca koji su je itekako zaslužili. A sve u nadi da će Tanja Petrović, koja je bila i lepša i mlađa nego Duda Timotijević - ovog puta uspeti!
.jpg)
