Izvor: Vostok.rs, 11.Apr.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložba srpskih slikara Boja Srbije
11.04.2013. -
Povodom proslave Dana slovenske pismenosti i kulture koja se obeležava 24. maja, galerija „ArdenA“ Međunarodnog fonda slovenske pismenosti i kulture od 26. aprila do 18. maja predstaviće širokoj publici izložbu srpskih savremenih likovnih umetnika pod nazivom Boja Srbije. Izložba upriličena proslavi 1150. godina pismenosti i kulture prikazuje oko 70 umetničkih dela, radove 4 slikara i 4 grafičara.
U okviru izložbe na dan otvaranja posetioci će moći >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << da čuju klasičnu i duhovnu muziku, izvođenje poznatog ruskog pijaniste Alekseja Skanavija i hora Nikolo-Perervinskog manastira. Danas razgovaramo sa inicijatorom i koordinatorom izložbe Boja Srbije, Ljubov Kuznjecovom.
Kako i na koji način se rodila ideja da promovišete upravo srpske slikare?
- Ideja je odavno bila prisutna, jer mene i mog muža skulptora vezuje davnašnje druženje sa Srbima. Naše prijateljstvo sa Srbijom i srpskim slikarima počiva kako na toplim ljudskim odnosima tako i na profesionalnom planu. Počeli smo sa galerijskim poslom od svoje skromne kolekcije i polako je obogaćivali platnima stranih umetnika. I sve se to pretvorilo u jedan art projekat koji upravo i afirmiše srpske savremene slikare za sada u Moskvi, a kasnije i po Rusiji. Htela bih da istaknem da mi se zaista sviđa to čime se bave srpski slikari i njihova umetnost. Iako se odnosim sa kritikom, kada bi me pitali da li bih sarađivala sa nekim umetnikom, rekla bih da bih prvo htela lično da se upoznam sa njim. Tako je i upoznavanje sa slikarima koji će biti predstavljeni na izložbi Boja Srbije bilo postepeno preko prijateljskih i porodičnih veza, zahvaljujući Isidori Ivanović. Ona predvodi svoju umetničku grupu DIV (Diversus Vizum), različitost pogleda i nekoliko slikara će učestvovati iz ove art grupe. Ostali učesnici izložbe su članovi Saveza likovnih umetnika Srbije. Našu grupu slikara Boja Srbije predvodi maestro Vladimir Manić.
Nepristajanje na savremenu propagandu, beskompromisno očuvanje vrednosti i etike, rodoljublje,temelj je zdravog razmišljanja i prave istine koju neguju srpski slikari. Da li se može tvrditi da lepa umetnost hrani našu dušu?
- Ja se sa Vama potpuno slažem jer lepa umetnost i jeste melem za dušu. Za svakog čoveka je veoma važno da ga okružuju predmeti umetnosti i atmosfera u kojoj se nalazi bude ispunjena predmetima umetnosti koje je on za sebe izabrao. Ja pokušavam da prenesem i dostavim isključivo pozitivnu energiju ljudima kojima predstavljam i otkrivam umetnost srpskih slikara i možda je neskromno ali na takav način se trudim da nahranim posetioca lepotom i blagorodnim sižeom.
Ljubov Kuznjecova nam je ispričala o svojim planovima za ovu godinu i o podršci zvaničnih lica u svom projektu.
- Bezuslovno, ova 2013.godina je za nas od velikog značaja jer obeležavamo 1150. godina Slovenske pismenosti i kulture, svi slovenski narodi kao i Rusija. U toku nekoliko desetina godina 24. maj se obeležava u Rusiji na državnom nivou i tom prilikom će biti održan veliki broj manifestacija i događaja. Za mene lično je interesantna jer bih predstavljala ovu art grupu u toku cele godine bogatim i zanimljivim sadržajem. To će biti upoznavanje savremene srpske kulture u oblasti slikarstva, u oblasti grafike i to bi bila mogućnost za naše goste da uporede razvoj izlaganog slikarstva u Srbiji i Rusiji. Naša izložba će imati svoje lice, u to sam uverena. Posebno bih istakla podršku Ambasade Republike Srbije u Moskvi, Fonda nasleđe mitropolita Pitirima i podvorja Srpske pravoslane crkve gde smo dobili blagoslov vladike Antonija i čija će se pozdravna reč naći u katalogu izložbe. Počinjemo u galeriji ArdenA, zatim nas očekuju u Domu nacionalnosti i Domu ruskog inostranstva "Aleksandar Solženjicin". Sve će se održavati pod okriljem i patronatom Slovenskog fonda Rusije. Na jesen izlažemo u Nižnjem Novgorodu i Moskvi.
Izložba Boja Srbije će trajati do 18. maja kada će se zatvoriti akcijom Noć muzeja uz prigodnikulturno-umetnički program.
Vesna Semičastnova,
Izvor: Glas Rusije
