Izvor: Politika, 17.Okt.2012, 16:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ana Sokolović: Gde nestade radost muzike

Srpska premijera opere „Svadba” Ane Sokolović koja je osvojila najvažnija priznanja Kvebeka, a objavljen je i strip o njenom životu

Naša kompozitorka Ana Sokolović proglašena je ove godine za nacionalno blago Kvebeka, čime joj je kvebeški parlament odao počast kao autorki koja 20 godina živi i stvara u Montrealu, uzevši u obzir njenih 40 simfonijskih, kamernih, vokalnih i operskih dela.

U okviru 44. Bemusa, večeras je u Beogradu srpska premijera njene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opere „Svadba” u Ateljeu 212, od 20 časova. Operu će na srpskom jeziku izvesti Lora Albino, Virdžinija Hetfild, Andrea Ludvig, Šenon Merser, Elizabet Turnbul i Džeklin Vudli. Delo je porudžbina muzičkog pozorišta „Queenofpuddings” iz Toronta, koje se bavi produkcijom savremenih opera. Pre dva dana komad su izveli u Parizu, nastavljaju za Orlean i Dablin.

– Sama narudžbina je neobična. Za šest ženskih glasova, bez instrumentalne pratnje, što je retko u operi, ali ne i u savremenom operskom svetu. Razmišljajući gde se šest žena može naći na jednom mestu, došla sam do univerzalne teme – devojačke večeri – kaže Ana Sokolović za naš list.

Kako objašnjava, inspiracija joj je bio istoimeni balet Igora Stravinskog, koji je na tekstove, izvođene na ruskim svadbama, napisao novu muziku, dok je ona bila nadahnuta tekstom srpskih narodnih pesama iz različitih krajeva.

– Tekst prati rituale u toku sedam dana koliko se mlada pripremala za svadbu: odlazak u hamam, farbanje kose kanom…, uz pesme „Aj, mene majka jednu ima, pa ima”, ili „Odbi se loza od grozda, odbi se ćerka od majke”. Mlada je Milica s dugim trepavicama, a njene drugarice:Ljubica, Danica, Zora, Nada i Lana. Tekst ima našu boju, a sam ritual sličan je svuda u svetu – kaže kompozitorka, dodajući:

– Pevači su navikli da pevaju na raznim jezicima, a i lakše je pevati nego pričati strani jezik. Ako pevaju na ruskom, zašto ne bi i na srpskom. Pošto su pevači sa engleskog govornog područja, shvatila sam da je lakše da im napišem glasove na srpskom, uz propratno objašnjenje kako se čita Vukova azbuka. To je lako jer je srpski fonetski jezik, pa iskoristimo to.

Ana Sokolović je za ovu operu dobila nagradu „Dora” za najbolje kanadsko scensko delo. Koliko je Kanada oduševljena njenim stvaranjem govori i podatak da joj je prošle godine Kvebeško društvo za savremenu muziku priredilo omaž od 200 izvođenja njenih koncerata po celoj zemlji. Kao treći kompozitor u istoriji Kvebeka, proglašena je njegovim kulturnim blagom. Priređena je i izložba „Ana, nota po nota” gde je 21 likovni umetnik stvarao inspirisan njenom muzikom, a Mari Dekari, dečji pisac, i Elizabet Ed-Paskal, umetnica, osmislili su strip o kompozitorkinom životu „Ana”, koji se deli školama, i sadrži dečje muzičke igre…

Ana Sokolović kaže da je od malih nogu bila frankofil. U Kvebek je otišla 1992. i naišla na zanimljiv miks između Severne Amerike i Evrope što joj veoma prija.

– Odlazak u Kanadu dao mi je snagu da razmislim o poreklu i svojoj muzici. Dok sam živela ovde nikada nisam o tome razmišljala, jer svi u sebi nosimo duh svoje sredine, ali nismo ga naročito svesni dok smo u njoj. U svakoj mojoj kompoziciji ima nešto što podseća na naš duh, energiju, pokret – kaže autorka koja je u svojim delima koristila i stihove Laze Kostića, Miroslava Antića, Vaska Pope, a kritičari su primetili da se u njenim delima ogleda slovenska duša.

– Kanađanima je čudno što, kako kažu, mogu da uče kako se piše muzika koja u sebi ima humora i radosti, od nekoga ko dolazi sa takvog područja kao što je Balkan. Ali, ako se setimo da se muzika rodila namenski, dok su ljudi sejali ili dozivali kišu; da bi se preselila u crkvu, pa u salon i koncertnu salu, pitam zašto ova današnja muzika, sa toliko različitih lica, ponajmanje ima lepote življenja. Dok slušam muziku svojih studenata, ona obiluje crnim razmišljanjima. Zato im stalno govorim: „Budite mladi.” Slušajući ih, kao da razgovaram sa nekim ko je mnogo živeo. Gde je živost – pita naša sagovornica. Ona dodaje da ljudi koji žive u izobilju, često traže odgovore i nemaju potrebu da beže u umetnost, dok mi sa Balkana, pak, to činimo.

– Nisam videla osobu koja ima više želje za životom od jedne studentkinje koja je teško živela na Kubi... Humor u muzici ne mora da bude lagodan, već kvalitetan, ali savremena muzika kao da misli da je lepota nešto o čemu ne treba pevati – primećuje kompozitorka.

Ona kaže da je jedna od retkih koja može da živi samo komponujući. Smatra da je ostvarila svoj san. – Publika koja ne poznaje savremenu muziku, može da se uplaši ako je samo bacite u nešto novo. Ja sam tu da ih pripremim i povedem na put na kojem nije bila – govori o svom umetničkom konceptu.

Do sada je Ana Sokolović radila sa svim poznatim sastavima u Kanadi. Trenutno je u rezidencijalnom boravku pri orkestru Nacionalnog umetničkog orkestra u Otavi. O njoj se snimaju emisije, posvećuju joj se temati časopisa, svi važniji mediji pisali su o njenom radu.

– Kanada je zemlja emigranata ali ja ne živim život emigranta. Nikad nisam živela u getu, kao mnogi koji se u inostranstvu druže samo sa sunarodnicima. Nemam prioritet da moji prijatelji budu Srbi, ako se sa njima ne bih družila ovde. I suprug mi je Kanađanin (Žan Lesaž, kompozitor), i sredina mi vrlo prija. Presrećna sam što imam toliko narudžbina, mada, kada se nešto vama dešava, često niste svesti koliko je sve to lepo i prijatno – kaže ova kompozitorka.

-----------------------------------------------------------

Priznanja

Ana Sokolović je trostruki pobednik Takmičenja mladih kompozitora Kanadskog udruženja kompozitora, autora i muzičkih izdavača. Njena prva opera „Ponoćni dvor” izvedena je u Kraljevskoj operi u Londonu 2006. Predstavljala je Kanadu na Uneskovoj Međunarodnoj tribini kompozitora u Parizu 1996. i 2009. Dobila je nagradu Džozef Štaufer Kanadskog umetničkog saveta 2005. Sledi „Pri opus”, kvebeški muzički Oskar, koju dodeljuje Muzički savet Kvebeka za kompozitora godine. Dobila je nagradu Jan Matejček za koncertnu muziku 2008, i još niz drugih priznanja. 

Mirjana Sretenović

objavljeno: 17.10.2012.

Nastavak na Politika...