Izvor: Kragujevac.rs, 07.Okt.2016, 14:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan otvorenih vrata u Staroj skupštini
Dan otvorenih vrata, tradicionalna manifestacija u okviru obeležavanja Dečije nedelje, održana je danas u zgradi Stare skupštine. Parlamentarce osnovnih i srednjih škola sa teritorije Kragujevca, primili su Miroslav Petrašinović, predsednik Skupštine grada, Suzana Pavlović, sekretar Skupštine grada i Nikola Ribarić, načelnik Gradske uprave za zdravstvo i socijalna pitanja. Bila je ovo prilika da se parlamentarci upoznaju sa načinom rada najvišeg organa lokalne vlasti, načinom donošenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Kragujevac.rs << odluka i parlamentarnim životom. Kustosi Narodnog muzeja, upoznali su učenike sa osnovnim istorijskim podacima o ovom zdanju.
Želimo da pokažemo našim najmlađim sugrađanima šta je to što radi lokalna samouprava, šta radi najviši organ lokalne vlasti. Želimo da ih upoznamo sa istorijom parlamentarizma u Kragujevcu, parlamentarizma u Srbiji, sa onim šta su ovlašćenja naše, gradske Skupštine, sa procesom donošenja odluka, kako bi mogli da steknu neku sliku o tome šta rade lokalni organi vlasti. Mladi su pokretač i snaga svakog društva, neki od njih će jednoga dana naslediti i voditi ovaj grad i zato je svaka njihova sugestija za nas bitna, da je čujemo i da nešto od toga pokušamo da kroz odluke implementiramo u život lokalne samouprave - istakao je Petrašinović.
Prema rečima Marijane Stanković iz kragujevačkog Narodnog muzeja, ovo zdanje je prva skupštinska zgrada u Kragujevcu. Pre nje, pre 1860. godine, skupštinska zasedanja održavala su se na otvorenom prostoru, u porti Stare crkve. Tadašnja skupštinska zasedanja su bila otvorena, i građani su mogli da prisustvuju.
Kada je knez Miloš došao drugi put na vlast 1858, iako je prestonica bila u Beogradu, odlučio je da se u Kragujevcu napravi zgrada za skupštinska zasedanja. Zasedanja Skupštine u ovoj zgradi održavala su se do 1880. godine, ukupno 35 sednica.
Ovde je 1835. godine donet Sretenski ustav, prvi ustav Kneževine Srbije, pročitan je prvi i treći hatišerif kojim je Srbija dobila autonomiju 1833. godine, a pročitane su i odredbe Berlinskog kongresa 1878. godine kada je Srbija konačno postala nezavisna.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
