Izvor: Politika, 10.Feb.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referendum na severu Kosova ne utiče na kandidaturu
Nemamo problema sa Rezolucijom 1244, ali pregovori nisu sa Francuskom, dijalog se vodi između Beograda i Prištine
Ne postoji precizan datum do koga bi Beograd i Priština trebalo da postignu dogovor o predstavljanju Kosova na regionalnim forumima, ali bilo bi bolje da se to desi što pre. Evropski savet ne voli rešenja koja dođu u poslednji čas, kazao je u za „Politiku” Fransoa-Gzavije Denio, ambasador Francuske u Beogradu.
Čini se da je isključiva odgovornost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za pronalaženje rešenja za ovo pitanje na Beogradu koji daje predloge, a Priština ih odbija. Da li može da se izvrši pritisak na Prištinu kako bi se našlo obostrano prihvatljivo rešenje?
Naravno. Evropski savet želi da se nađe rešenje za predstavljanje Kosova u međunarodnim forumima zato što je to u opštem interesu svih građana Kosova, zato što se tiče saobraćaja, slobodnog protoka ljudi, energetskih pitanja. Iza tog pomalo apstraktnog pojma međunarodnih foruma kriju se vrlo konkretne stvari koje se tiču boljitka svih građana. Mi smo svesni da je Srbija napravila veoma konstruktivne predloge na tim poljima i pozivamo prištinske vlasti da i oni budu jednako konstruktivni.
Da li je za Francusku na bilo koji način sporna Rezolucija 1244 na kojoj Beograd insistira u regionalnom predstavljanju Prištine?
Pregovori nisu sa Francuskom, dijalog je između Prištine i Beograda. Nama je važno da dođe do rešenja. Naravno da namspominjanje Rezolucije 1244 nepredstavljaproblem zato što smo odlučili da se rezolucija spominje uz Kosovo u svimdokumentima u okviru EU.
Predsednik Nikola Sarkozi je posle hapšenja Ratka Mladića rekao da je Srbija korak bliže ka EU, ali Srbija, ipak, nije dobila kandidaturu. Koliko danas koraka nedostaje Srbiji da bi dobila kandidaturu?
Evropski savet je 9. decembra prošle godine usvojio vrlo određene zaključke kojima se precizira šta Srbija treba da uradi kako bi dobila status kandidata. Ona mora da pokaže zalaganje da se nastavi dijalog sa Prištinom, da primeni sporazume koji su postignuti u okviru dijaloga, uključujući i dogovor o integrisanom upravljanju granicama (administrativnim linijama). Srbija, takođe, mora da pokaže da se zalaže da se pronađe dogovor o regionalnoj saradnji, to jest, da doprinese da se nađe formula koja bi Kosovu omogućila da učestvuje na regionalnim sastancima i u regionalnim organizacijama. Najzad, od Srbije se očekuje da aktivno sarađuje kako bi se Euleksu i Kforu omogućilo da izvršavaju svoje mandate.
Ponekad se čini da su ipak Srbiji ispostavljani stalno novi uslovi što se može čuti i od pojedinih članova srpske vlade. Regionalno predstavljanje je bio uslov za datum početka pregovora, a ne za kandidaturu?
Istina je da je EU jedan vrlo kompleksan mehanizam. Do decembra je na stolu bio samo jedan dokument koji je izdala Evropska komisija i tim dokumentom je ona preporučivala Savetu Evrope da Srbiji da status kandidata pod određenim uslovima. Ali preporuka EK ne obavezuje 27 zemalja članica. Nasuprottome, zaključci Evropskog saveta su nešto što je svaka od 27 zemalja pojedinačno prihvatila i stala iza toga. Istina je da su zahtevi možda nešto veći, ali sada se znaju, vrlo su konkretni, ograničenogopsega, i obavezuju svih 27 zemalja članica. I niko ne može i neće da donosi nove i drugačije zahteve od onih koji su već izloženi u zaključcima Evropskog saveta.
Tonovi koji stižu iz Nemačke i nekih drugih zemalja EU vrlo često se ne poklapaju. Koga Beograd treba da sluša Brisel ili Berlin?
Svi stavovi EU su rezultat pregovora i dogovora njenih članica. Ono što vama treba da bude smernica jesu zaključci Evropskog saveta od 9. decembra. Dakle, koje god da su im bile startne pozicije, ovo su zaključci oko kojih je saglasno svih 27 država EU. To je ono što treba da gledate i kada Evropski savet bude doneo odluku na svom sledećem zasedanju, za koju se iskreno nadamo da će biti ono što želi Srbija, to će biti odluka koja će da obavezuje svih 27 zemalja.
Da li vaša zemlja može da utiče na Nemačku da ovoga puta kaže „da” za kandidaturu Srbije?
Zaključci Evropskog saveta predstavljaju dokument oko koga su se saglasili najviši zvaničnici dvadeset sedam zemalja članica. To znači da je u Evropskoj uniji nađen kompromis između onih koji su želeli da idu brže i onih koji to nisu želeli. Što se nas tiče, mi snažno podržavamo dodelu statusa kandidata Srbiji i pozivamo je da bez odlaganja učini ono što je neophodno kako bi Evropski savet potvrdio status kandidata, a to je nadohvat ruke.
Da li i kako na kandidaturu može da se odrazi održavanje referenduma u srpskim opštinama na severu Kosova?
S obzirom na to da Vlada Srbije nije uključena u ovu inicijativu, od koje se i javno ogradila, mislim da ne bi trebalo da bude posledica.
Za Srbiju je važno da sve zemlje regiona uđu u EU, ali se istovremeno čini da ste prema nama stroži nego prema nekim drugim zemljama, na primer prema Hrvatskoj koja sledeće godine ulazi u EU iako nije u potpunosti rešila pitanje srpskih izbeglica?
Ne mislim da je to slučaj. Srbija i Hrvatska nisu u istoj situaciji. Pregovori sa Hrvatskom su dugo trajali i još postoji sistem kontrole, odnosno nadgledanja koji se primenjuje na Hrvatsku i to će se primenjivati dok ona zaista ne uđe u EU. Što se tiče izbeglica, mi tom pitanju poklanjamo dosta pažnje. Znate da je Francuska uslovila 1991. priznanje Hrvatske garantovanjem prava njenim manjinama. U okviru EU, Francuska se, zajedno sa drugim međunarodnim donatorima, angažovala oko donatorske konferencije za izbeglice kako bi se finansiralo rešenje problema izbeglica koji se, između ostalog, tiče i obnavljanja kuća u koje bi se oni vratili. Mi smo vrlo svesni tog problema i spremni smo da pomognemo.
Jelena Cerovina
objavljeno: 11.02.2012
