Izvor: B92, 21.Avg.2015, 15:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Izbori odgovaraju vlasti, a ne opoziciji"

Profesor FPN Zoran Stojiljković kaže da su vanredni parlamentarni izbori najizvesniji u rano proleće 2016. godine ujedno sa lokalnim i pokrajinskim.

On dodaje da, ma kad bili, razjedinjenoj i polarizovanoj opoziciji, izbori najmanje odgovaraju.

Naime, srpski premijer Aleksandar Vučić ranije je izjavio da razmišlja o vanrednim parlamentarnim izborima, poručivši opoziciji da kada ih već toliko traži, da će izbore možda i dobiti.

Ipak, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vučićeva najava republičkih izbora, tumači Stojiljković, može da bude samo "retorička reakcija na kritike opozicije".

"To može biti samo cinična poruka: 'Ako ste hteli izbore, sad ćete ih dobiti, pa gledajte kako ćete proći na njima', a da ih ne bude. On (Vučić) tako može da razmišlja o izborima, pa da ih i ne zakaže, kao što može da razmišlja o rekonstrukcijama vlade, pa da ih i obavi, ali ne onda kada se to nagoveštavalo. To je operativna politika i tu nema nikakve ljutnje", poručuje Stojiljković.

Međutim, iako mediji pišu da bi vanredni izbori za srpski parlament mogli da se održe već krajem ove godine, Stojiljković smatra da će oni biti raspisani tek naredne godine, kako bi sadašnja vlast izbegla argument opozicije "da se na izbore ide svake godine".

"Uvek se može to obrazlagati 'ako već imamo lokalne i pokrajinske izbore daj da proverimo biračku volju ponovo. Mislim da je naš premijer fascinantno upućen u politički marketing i političku tehnologiju, da apsolutno ništa ne radi slučajno, a to smo videli na izborima 2012. i 2014. godine. Sada je stvar procene koliko su takvi izbori isplativi", poručuje Stojiljković.

Kaže i da će vlast u narednom periodu kalkulisati koliko izbori koštaju, jer novac, osim za stranke i sprovođenje izbora, treba obezbediti i za kontrolora - Agenciju za borbu protiv korupcije.

"Razmišljaće i šta se dobija ili šta se gubi izborima. Izbori se mogu raspisati kada napravite popularan gest, pa da onda na osnovu njega dobijete godinu i po dana više vlasti, pa će se tako ova formacija sa jezgrom u SNS i premijeru Vučiću dočekati na vlasti lako i 2020", naglasio je.

Objašnjava da Vučić može da se odluči za vanredne parlamentarne izbore uz argument da je to demokratski gest jer ne pušta birače da čekaju četiri godine.

Pošto je rekao i da izbori najmanje odgovaraju opoziciji, Stojiljković kaže da se ona trenutno nalazi u pretkomatoznom stanju.

"Opozicija kao da je u komi, nju niko ne mora da dira, ona sve sama radi protiv sebe", kategoričan je Stojiljković.

Dodaje i da je ovo možda najgore stanje u kojem se srpska opozicija nalazi, isključivši period od 1997. do 1998. i 2001. do 2002. godine.

"Opozicija je prvo razdvojena, polarizovana, daleko međusobno dalje, a iz parlamenta su ispale sve stranke koje nisu u ovom proevropskom mejnstrimu. One koje su ostale, beskrajno su fragmentirane", kaže Stojiljković i dodaje da na "šačicu" opozicionih poslanika u parlamentu dolazi ogromna većina poslanika vlasti.

Zbog toga što trvenja u opozicii i dalje traju, što joj je vlast preuzela temu evropskih integracija i što nema nove aktere koji će se boriti na izborima, Stojiljković smatra da opozicija ne pruža građanima garancije da je nešto "naučila iz prethodnih iskustava".

"Ovo je povoljan trenutak da ova vlast raspisuje ponovo izbore. Opozicija bi se mogla naći u situaciji da joj to odgovara onog trenutka kada pokaže nekakav sinergetski, udružujući potencijal i da to uradi kad poverenje u postojeću vlast pada. Taj trenutak nije očito došao i opozicija očito ne radi da do toga dođe. U toj situaciji je opozicija pomalo zatečena", poručuje Stojiljković.

Govoreći o izlaznosti na izbore, Stojiljković očekuje da ona bude manja nego na prethodnim izborima, te da na birališta ne bi izašlo ni 50 odsto građana.

Stojiljković, koji je i predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije koja sprovodi kontrolu finansiranja izborne kampanje, ističe da je Agencija spremna da kontroliše i naredne.

Dodaje i da je za to neophodno da država izdvoji dodatna sredstva.

Stojiljković smatra da je za prethodne tri godine Agencija mnogo uradila na kontroli finansiranja izbornih kampanja, a podseća da je prva koju je kontrolisala bila kampanja 2012. godine.

"Agencija je uspela da prvi put, makar kroz prekršajnu kaznu, kažnjava prestupe u izbornoj kampanji", zaključuje Stojiljković.

Nastavak na B92...