Izvor: Politika, 14.Maj.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori 1996. i 2012. ne mogu se porediti
Pre 16 godina ljudi nisu izašli na ulice zato što su želeli da spreče izbornu krađu koju je posle izbora hteo da napravi SPS, a danas opozicija optužuje vlast da je manipulisala izbornim materijalom
Naša politička scena neće više biti ista zbog ovoga što se dešava, naše institucije neće više biti iste, ocenila je juče Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost, založivši se da se slučaj navodne izborne krađe ispita do kraja. Ona je za B 92 rekla da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << treba ispitati da li su optužbe samo lansirane da bi se poremetila situacija i izborno telo dovelo u zabludu, a ako je to slučaj, odgovorni za to treba da snose posledice. Prema njenom mišljenju posledice treba da snose i oni koji su, ako se to utvrdi, odgovorni za navodnu krađu glasova jer „igranje izborima znači igranje sa budućnošću Srbije”.
Ovo je prvi put posle demokratskih promena 2000. godine da se pokreće tema izbornih zloupotreba. Ostala je upamćena velika izborna krađa za koju je 1996. godine bio okrivljen režim Slobodana Miloševića. Tada je, kako podsećaju analitičari, vlast optužila opoziciju da je pokrala izbore jer je naknadnim doterivanjem rezultata pokušala da promeni izbornu volju građana koji su masovno glasali za opoziciju. Ovoga puta, opozicija optužuje vlast da je manipulisala sa izbornim materijalom.
I Zoran Lučić, iz Cesida, i istoričar Čedomir Antić, iz Naprednog kluba, kažu da se ne mogu porediti današnja postizborna situacija i ona iz 1996. godine jer pre 16 godina ljudi nisu izašli na ulice zbog izborne krađe nego zato što su želeli da spreče izbornu krađu koju je posle izbora hteo da napravi SPS.
„Retka je situacija da u jednoj autoritarnoj državi, kakva je bila Miloševićeva Srbija, vlast optuži opoziciju da je pokrala izbore. Na tim izborima koji su bili održani 3. novembra, odnela je pobedu koalicija SPS–JUL–ND. To je bila jedna od najvećih Miloševićevih pobeda, uz 1990. godinu. Međutim, bio je dvokružni sistem izbora na lokalu. U drugom krugu, bez obzira na to što je koalicija SPS–JUL–ND prvo dobila za četvrtinu više glasova nego koalicija Zajedno, u drugom krugu su se objedinili svi opozicioni glasovi i koalicija Zajedno je odnela veliku pobedu. To je bilo veliko iznenađenje za socijaliste, oni to nisu očekivali”, podseća Antić na ono šta se dešavalo 1996. godine.
Nekoliko dana kasnije počeli su, kako navodi, da pristižu prigovori od SPS- ovih kontrolora koji su prethodno potpisali zapisnike. I naravno, pošto je sud bio potpuno potčinjen Miloševiću, sudovi su ubrzano počeli da poništavaju izbore i da zakazuju treći krug. Pošto je bilo očigledno da se to dešava samo u slučajevima gde je opozicija pobedila, ona je vrlo brzo proglasila svoju pobedu i izašla na ulice.
Kada je reč o razlikama u izbornom procesu između 1996. i 2012. godine, Lučić kaže da su one ogromne. Tada je, objašnjava, bilo savršeno jasno da postoji gomila biračkih mesta na kojima je krađa očigledna. On podseća na slučaj albanskog mesta Đerekare u izbornoj jedinici Vranje u kojoj je na izbore izašlo svih 1.219 upisanih birača i svi su do jednog glasali za koaliciju SPS–JUL–Nova demokratija.
Profesor Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, kaže da je zaista slaba tačka našeg izbornog procesa nedovoljna obezbeđenost biračkog materijala čiju vrednost on poredi sa vrednošću koju ima novac.
„Glasački listić u demokratiji je ono što je monetarna jedinica u ekonomiji. Međutim, u Srbiji je slaba tačka čak i u samom zakonu to što listići nisu na adekvatan način obezbeđeni na putu od izborne administracije do birača i nazad. To je vrlo nebranjen teren. Da bi listić bio upotrebljiv on mora biti praktično pod čeličnom bravom, a kod nas se on poverava predsedniku biračkog odbora koji nema uslove da obezbedi njegovu punu sigurnost, kao što su listići na nebranjenom terenu kada se završi glasanje. Nije slučajno što je izborni proces u Francuskoj pod nadzorom Ministarstva unutrašnjih poslova koji distribuiraju i čuvaju izborni materijal”, objašnjava Goati.
Pojedini analitičari su saglasni da nije bilo većih nepravilnosti u toku glasanja i ne isključuju mogućnost da je do nekih manipulacija došlo kasnije.
„Izgleda, da je bilo nekakvog doterivanja, štimovanja. Pojava listića dovodi sudstvo Srbije pred jednu dilemu koju bi moralo da reši. Neko mora da odgovara – ili neko iz vlasti ko je kriv zato što se pojavio taj višak i što nije ranije prijavljeno da je nestao ili ljudi iz opozicije koji su te listiće, navodno, ukrali”, smatra Antić, ali veruje da se ni jedno ni drugo neće desiti.
Za Lučića je nesporno da je došlo do krađe izbornog materijala. „Pred republičku skupštinu su došli naprednjaci i istresli sadržaj jedne vreće sa glasačkim listićima. I to je važna stvar, to uopšte ne treba potceniti. To jeste krivično delo – krađa izbornog materijala. Da li je bilo krađe izbora ili nije bilo krađe izbora, to može da se utvrdi kada se utvrdi ko je ukrao materijal, kako je materijal dospeo tamo”, kaže on i ističe da se moraju do kraja izvesti svi dokazi jer kada se utvrdi kako se došlo do tog materijala znaće se i da li je taj materijal mogao da služi za izbornu krađu ili ne.
Goati smatra da je do krađe izbornog materijala došlo u vreme kada su izborni listići bili „čuvani”.
„Iz nečega što je niz incidenata neko je pokušao da sa izvesnim, vrlo zanimljivim zakašnjenjem, dovede u pitanje legitimitet čitave izborne procedure. Ako je nestalo više vreća sa izbornim materijalom onda je to deo nekog šireg poduhvata”ocenjuje Goati.
B. Čpajak
J. Cerovina
objavljeno: 15.05.2012.
