Izvor: NoviMagazin.rs, 31.Okt.2018, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Branko Ružić: Ovi izbori su korak napred u odnosu na prethodne
Više od pola miliona građana Srbije, pripadnika 22 nacionalne manjine, biraće u nedelju 4. novembra nove nacionalne savete na trećim redovnim izborima posle izmena Ustava 2006.
“Pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji predstavljaju značajnu dragocenost našeg društva. Čine skoro 13 procenata populacije i rekao bih da je ova godina obeležena zaštitom i unapređenjem njihovog položaja”, kaže za Novi magazin ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Ružić, u čijoj je nadležnosti Poseban birački spisak za ove izbore.
“Podsetio bih da smo ove godine usvojili set tzv. manjinskih zakona, koji su svojom primenom još više unapredili rad nacionalnih saveta i položaj pripadnika nacionalnih manjina”, objašnjava Ružić i dodaje: “Sa svakim novim izbornim ciklusom raste svest naših građana da iskoriste zakonom propisano pravo da biraju i budu birani u nacionalne savete kako bi, u skladu sa normativnim okvirom, afirmisali svoju tradiciju, kulturu, jezik i pismo. Mislim da su ovi izbori korak napred u odnosu na prethodne izborne cikluse.”
Za 18 nacionalnih saveta izbori su neposredni, dok će za četiri biti elektorski (makedonski, hrvatski, crnogorski i ruski). Na ovogodišnjim izborima biraju se i dva nova saveta – poljski i ruski. Rezultati će se znati četiri dana po održavanju izbora, a dvadeset dana je rok nakon tog 8. novembra da se nacionalni saveti konstituišu i izaberu organe.
*Birački spisak je uvek predmet razgovora, pa i sumnji?
U Poseban birački spisak upisano je više od 510.000 ljudi, a procesom digitalizacije taj je spisak uvezan sa Jedinstvenim biračkim spiskom, pa su eventualne mogućnosti da neko ne može da iskoristi pravo da bira i bude biran svedene na minimum.
*Kako je rešen problem Albanaca koji su 2011. bojkotovali Popis? Koliko će Albanaca izaći u nedelju na izbore?
Popis i Poseban birački spisak nisu jedno isto, njih ima sasvim dovoljno upisanih. Šteta je zaista što su vođeni političkom odlukom svojih političkih lidera 2011. u velikom broju bojkotovali popis. Popis je osnov za definisanje broja članova nekog nacionalnog saveta, maksimalan broj je 35, njima bi pripadalo 29, da su učestvovali na popisu. Postojala je mogućnost da amandmanima izmenimo Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Albanci imaju svog predstavnika u parlamentu, ali nisu uložili amandman da se iznađe rešenje koje će uvažiti činjenicu da zaista postoji veći broj Albanaca koji živi na teritoriji RS nego što to piše u popisu.
Veoma sam ohrabren time da nisu bojkotovali izbore za nacionalne savete, šest lista se prijavilo, i to je veoma značajno zbog njihovog statusa, pre svega na južnom delu centralne Srbije i afirmacije svega onoga što jesu njihove kulturne i tradicionalne vrednosti. Uveren sam i da je to signal da će na sledećem popisu učestvovati i da jasno definišemo koliki je broj Albanaca, mada je meritorna i procena naših međunarodnih partnera, urađena sa Vladom Srbije, koliko građana živi na tom području, ne ulazeći u nacionalnu strukturu.
Ne bih rekao da su Albanci obespravljeni, ali te 2011. kod njih nije prevagnula mudrost već neko htenje ili politička impulsivnost koja je dovela do toga da ne mogu da imaju onoliko članova nacionalnog saveta koliko im pripada niti mogu da imaju onaj obim finansijskih sredstava koji bi im pripadao da imaju 29 članova. Ali, tragaćemo za rešenjima koja će biti u interesu naših građana, pripadnika albanske nacionalne manjine.
*Zakoni koje pominjete depolitizovali su savete, što je izazvalo i otpore?
Moram reći da smo imali podršku svih referentnih međunarodnih institucija i savetodavnog komiteta Saveta Evrope, OEBS-a i ostalih, imali smo inkluzivan model rada na propisima, Predstavnici saveta i nacionalnih manjina od samog početka su bili uključeni u izradu zakona.
Mislim da su rešenja o depolitizovanosti dobra, ali smatram da će biti dovoljno političke mudrosti i kod onih koji ponekad nacionalne savete nacionalnih manjina žele da instrumentalizuju u političke svrhe.
*Prema zakonu, čelnici saveta ne mogu biti istovremeno politički eksponirani. U praksi ne izgleda tako.
Zavisi kako čitamo zakon; zakon ne suspenduje pravo bilo kom političkom lideru ili prepoznatljivom pripadniku nacionalne manjine da bude na listi za izbore. Međutim, ne mogu biti članovi izvršnih odbora ili predsednici nacionalnih saveta, to je nova odredba i komplementarna je onom što je Savetodavni komitet SE još oštrije tražio. Prema rečima Lamberta Zaninija, u mnogim odredbama smo ispred drugih zemalja i Srbija ima čime da se pohvali.
Naravno da je u Srbiji sve politika, Srbija je političko društvo, ali smatram da postoje drugi zakoni koji regulišu politički rad i organizovanje i postoje političke partije za tu vrstu promocije.
*Kako biste ocenili kampanju, pošto do javnosti najviše dolaze nesuglasice takmaca za Bošnjačko nacionalno vijeće.
Pre svega. kampanja protiče u demokratskoj atmosferi, ne bih želeo niti imam pravo u kapacitetu ministra da dajem ekskluzivitet nekoj nacionalnoj manjini koja živi na teritoriji Republike Srbije. Tačno je da postoje te tenzije među predstavnicima različitih lista za nacionalni savet bošnjačke manjine, ali iskreno se nadam da će svi oni biti vođeni političkom mudrošću i potrebom da građani, pripadnici bošnjačke nacionalne manjine, pobede na tim izborima. Da pobede sa svojim temama, idejom da se afirmiše njihova kultura, da se afirmiše njihov status u RS, tradicija, da se baštine sve te vrednosti, da se, naravno, i službena upotreba jezika i pisma podvede pod ono za šta su oni zainteresovani. Ne da se bave time da li je neko za autonomiju, to je promašena tema, neodgovorno od bilo koga ko tako nešto želi da provuče kroz izbore za savete.
Tako da očekujem i apelujem na sve njih – svi znamo koji su – na sve eksponirane i neeksponirane političare koji učestvuju u ovoj utakmici, da prevagne razum, a ne da se bave nečim što nije predmet rada nacionalnih saveta u skladu sa zakonom.
.jpg)
