Izvor: Kurir, 03.Nov.2011, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZAVRŠEN PRVI DAN SUĐENJA SANADERU
ZAGREB- Čitanjem dokazne dokumentacije na zagrebačkom Županijskom sudu završen je prvi dan suđenja bivšem hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu koji se posle čitanja optužnice izjasnio da nije kriv, a suđenje se nastavlja u petak.
Sanader je na početku suđenja za ratno profiterstvo očekivano izjavio da se ne oseća krivim po optužnici koja ga tereti za traženje i primanje 3,61 miliona kuna (483.000 evra) provizije od austrijske Hipo banke tokom 1994. i 1995. godine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Nakon uzimanja podataka, zastupnica optužbe, zamenica direktora Kancelarije za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala Tamara Laptoš pročitala je optužnicu.
Ona je naglasila da će na osnovu dokaza i iskaza 19 svedoka dokazati da je Sanader kao zamenik ministra spoljnih poslova 1994. i 1995. tražio i dobio proviziju od pet odsto od ugovorenog iznosa kredita, odnosno sedam miliona austrijskih šilinga, čime se tereti i za ratno profiterstvo.
"Tada je u Hrvatskoj trajao rat, bila je visoka inflacija, a Hrvatska je teško pronalazila banke kod kojih bi se kreditno zadužila. O tome će svedočiti tadašnji šef diplomatije Mate Granić i premijer Nikica Valentić. Sve je bilo dobro poznato Ivi Sanaderu koji je iskoristio situaciju", rekla je.
Tadašnjem rukovodiocu šefu Hipo banke Volfgangu Kultereru rečeno je da umesto osam odsto, koliko je Sanader tražio ispregovara nižu proviziju, o čemu govori i član uprave predsednika Hipo banke Gintera Stridingera iz 1994. godine. Sanader je tada obećao da će Hipo banka imati povlašten
položaj na hrvatskom tržištu i da će profitima nadoknaditi iznos dat za proviziju, naglasila je Tamara Laptoš.
Po rečima jednog od advokata, Čede Prodanovića, optužnica je nelogična, jer bi bilo čudno da neka banka daje odgovornim osobama proviziju da uđe na tržište koje ne postoji.
Osim toga, ratno profiterstvo primenjuje se na period iz 1994., kad taj zakon nije postojao, te dovodi u pitanje ustavnost tog zakona. Kupovina zgrada hrvatskih ambasada za šta je Hipo banka dala kredit po Evropi nema nikakve veze s ratnim stanjem, rekao je Prodanović i dodao da se optužnica zasniva na indicijama. On je, kao i Sanader, naglasio da je glavnu reč u tim pregovorima imao Granić, a da se Sanader uključio tek nakon nekoliko meseci.
Naglasio je i da Sanader nije primio pare koje su fiktivno isplaćene Eugenu Laksi za čiji je potpis dokazano da je falsifikovan.
Sudu se obratio i sam Sanader.
"Nisam tražio ni dobio proviziju, jer sam se uvek vodio uverenjem da služim narodu i bila mi je strana pomisao o proviziji", rekao je i odbacio tvrdnju Kancelarije da je profiter.
U 20 godina Hrvatske bio je na više visokih dužnosti, na šta je ponosan, pri čemu je ponovio da je čin pukovnika dobio 1993. godine kao član ratne vlade i kao učesnik kriznog štaba u pregovorima oko razmene zarobljenika.
Sanader je izjavio da je Kancelarija tendencizno koristila dokumentaciju oko Hipo banke, jer je na osnovu istih dokumenata u Austriji ispitan kao svedok, uz odbacivanje optužnice, a u Hrvatskoj kao optuženi. Osim toga, požalio
se i da tužilaštvo njegovim advokatima nije dalo dokumenta koja mu idu u prilog.
Suđenje se nastavlja sutra svedočenjem nekadašnje direktorke kompanije Elan Božene Ključević, bivšeg hrvatskog premijera Nikice Valentića i Miroslava Kovačića, bivšeg Sanaderovog savetnika.
Mate Granić svedočiće 11. novembra.
Tanjug
