Izvor: S media, 07.Dec.2010, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napreduje istraga o pobuni JSO?
Istraga o oružanoj pobuni Jedinice za specijalne operacije daje rezultate a od velike pomoći joj je i krivična prijava majke i sestre premijera Zorana Đinđića koju je punomoćnik, advokat Srđa Popović, 11. novembra u njihovo ime podneo protiv devetorice osumnjičenih.
Istraga koju je specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević najavio u septembru treba da ispita sve događaje koji su prethodili Đinđićevom ubistvu. Radisavljević navodi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da tužilaštvo, osim oružane pobune JSO, ispituje i funkcionisanje sistema obezbeđenja zgrade Vlade neposredno pre atentata kao i ko je pružao pomoć i logističku podršku odbeglim atentatorima.
Advokat Srđa Popović za S media portal kaže da je tužiočev gest za pohvalu i da je prijatno iznenađen:
„Dobro je to što je tužilac izašao u javnost da nas obavesti o pomacima u istrazi za oružanu pobunu ’crvenih beretki’. Ranije je to činjeno samo kada se izvrši pritisak, bio sam razočaran prethodnim obećanjima koja nisu ispunjena. Iako je sve još u domenu neizvesnog, ovo sada budi nadu i zbog toga treba sačekati tužiočev sledeći potez.“
I Koštunica kriv za pobunu JSO?
Između ostalog, tužilaštvo ispituje i zašto elektronski sistem obezbeđenja zgrade Vlade nekoliko dana pre atentata na premijera nije funkcionisao. Razlog tome bili su, prema tada sprovedenoj istrazi, građevinski radovi u zgradi pa i u prostoriji za nadzor u kojoj su se nalazili monitori povezani sa kamerama na zgradi. Kamere su nekoliko dana pre atentata bile isključene da bi zidari završili započeto pa je taj detalj izazvao mnoge sumnje i spekulacije o potrebi da se baš tih dana obavljaju radovi. O tome bi, prema Radosavljevićevim rečima, istraga trebalo da prikupi iscrpnije informacije.
O pomoći i logistici koje su odbeglim pripadnicima zemunskog klana omogućile višegodišnje skrivanje takođe se uglavnom nagađalo. Po predaji Milorada Ulemeka Legije 2. maja 2004. godine, koji je tada tvrdio da se 14 meseci skrivao u svojoj kući u Košutnjaku, tadašnji ministar policije Dragan Jočić izjavio je da „nije važno gde se Legija skrivao nego šta će na sudu da kaže“. Istrazi koju vodi sadašnji specijalni tužilac važan je upravo i taj detalj – ko je i kako pomogao Legiji da se uspešno skriva toliko dugo. Isto se odnosi i na ostale begunce od kojih su trojica uhapšena (Sretko Kalinić, Aleksandar i Miloš Simović), trojica su još u bekstvu (Milan Jurušić Jure, Ninoslav Konstantinović i Vladimir Milisavljević Budala) a jedan od njih dobio je status svedoka saradnika (Dejan Milenković Bagzi).
Radisavljević: Nova saznanja o atentatu na Đinđića
Izjavu tužioca Radisavljevića treba shvatiti veoma ozbiljno s obzirom da dolazi sa funkcije prvog čoveka u borbi protiv organizovanog kriminala. To je ujedno i prva izjava o istrazi događaja koji su prethodili atentatu na premijera a da nije izrečena sa političke funkcije. Otuda ona ima posebnu specifičnu težinu jer je daje najkompetentniji džavni činovnik. Neka tako bude i ubuduće.
Ukoliko nije bilo političke odluke da se o pozadini premijerovog ubistva najzad krene s mrtve tačke – a pokušaćemo da verujemo da takve odluke nije bilo – onda je rad specijalnog tužioca za pohvalu. Ostaje, međutim, opor utisak da je slučaj mogao i morao da bude ispitan i doveden do kraja mnogo ranije. Ipak, neće biti kasno ni sada ukoliko se valjanim dokazima ustanovi da li je, osim organizatora i izvršilaca, u atentatu bilo još nekih zaverenika i, ako ih je bilo, ko su oni.
Dejan St. Jeremić
