Izvor: B92, 10.Sep.2013, 15:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Greška u koracima Hilari Klinton
Vašingto -- Hilari Klinton mogla bi da ima samo štetu od podrške koju je dala predsedniku Baraku Obami da izvrši ograničene vazdušne udare na Siriju.
Kako ocenjuje AP, bivša američka državna sekretarka je podržala Obamine namere uprkos protivljenju većeg dela američke javnosti takvom potezu i to bi moglo da predstavlja prepreku u njenoj budućoj političkoj karijeri Klintonove i njenim ambicijama da postane prva žena predsednik SAD.
U analizi američke agencije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << navedeno je da je Klintonova 2008. godine već platila cenu svoje odluke da kao senatorka 2002. godine podrži napad na Irak, što je uticalo na to da ne bude izabrana za kandidata Demokratske stranke na predsedničkim izborima.
Slična stvar mogla bi da se ispreči na putu Klintonove ukoliko se bude upustila u predsedničke izbore 2016. godine.
Iako je ocenjeno da su Irak i Sirija dva različita sukoba, jer su u prvom slučaju kopnene trupe američke vojske ušle u rat koji je trajao devet godina, dok je u drugom slučaju nagoveštena “ograničena” akcija iz vazduha, politički protivnici Klintonove imaće dovoljno materijala da je napadnu.
Klintonova se tek juče prvi put oglasila povodom najave Obame da će kazniti sirijski režim zbog navodne upotrebe hemijskog oružja protiv civila, rekavši da će svet morati da se suoči sa ovom pretnjom što brže i što sveobuhvatnije.
Istovremeno, ona je pozdravila predloge da se sirijsko hemijsko oružje stavi pod međunarodnu kontrolu, ali je upozorila da to ne može biti još jedan izgovor za odlaganje i opstrukciju.
Klintonova je prošle godine kao šefica američke diplomatije predložila da SAD pruže pomoć u naoružanju trupama sirijskih pobunjenika, ali je Bela kuća odbacila takav plan.
Dok je bila na čelu američke diplomatije, ona je pokušala da u UN obezbedi podršku za plan tranzicije vlasti u Siriji i obezbedi humanitarnu pomoć za Sirijce.
Republikanci su iskoristili priliku da ospore njenu pouzdanost kada je reč o Siriji, rekavši da se upetljala u brljotinu politike prema Siriji, bez obzira na to kakav politički manevar pokušava da izvede.
Rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se većina Amerikanaca protivi vojnoj interenciji, dok polovina veruje da bi se ograničena vojna akcija pretorila u dugotrajan oružani sukob.
