Izvor: Politika, 29.Maj.2011, 01:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Presude Haga za zločin u Srebrenici

Doživotna kazna izrečena Ljubiši Beari i Vujadinu Popoviću. Do sada pravosnažno okončana četiri postupka

Zbog genocida u Srebrenici, Haški tribunal je do sada pravnosnažno okončao četiri sudska postupka, nepravnosnažno još jedan, dok se i dalje sudi petorici optuženih.

Dražen Erdemović, kao prvi optuženik kome je suđeno za zločine u Srebrenici, osuđen je na pet godina zatvora zbog streljanja muslimana iz tog grada. Bio je pripadnik Desetog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << diverzantskog odreda vojske bosanskih Srba. Erdemović, koji je lično ubio 70 ljudi, priznao je krivicu, zbog čega mu je kazna znatno umanjena.

General Radislav Krstić, načelnik Štaba i zamenik komandanta Drinskog korpusa VRS, osuđen je pravnosnažno na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida, istrebljenja i progona na političkoj, verskoj i rasnoj osnovi.

Pošto je vojska bosanskih Srba zauzela srebreničku enklavu, Radislav Krstić je znao za genocidnu nameru nekih članova Glavnog štaba i bio je svestan da Glavni štab bez upotrebe resursa Drinskog korpusa ne bi mogao sprovesti taj plan. Krstić je znao da, time što dozvoljava da se koriste resursi Drinskog korpusa, doprinosi pogubljenju muslimanskih zatvorenika. Od 13. do 19. jula 1995, 7.000 do 8.000 muslimana sistematski je ubijeno u masovnim pogubljenjima, a približno 25.000 žena, dece i starijih osoba prisilno su premešteni iz enklave.

Momir Nikolić, pomoćnik komandanta za bezbednost i obaveštajne poslove Bratunačke brigade VRS, pravnosnažno je osuđen na 20 godina. Nikolić je učestvovao u ubistvima hiljada muslimana.

Dragan Obrenović pravnosnažno je osuđen na 17 godina zatvora zbog ubistava hiljada muslimana iz Srebrenice i Potočara. Bio je načelnik Štaba i zamenik komandanta Zvorničke pešadijske brigade Drinskog korpusa.

Okončanje žalbenog postupka čekaju generali VRS kojima je suđeno u postupku poznatom kao „bosanska grupa”.

Vujadin Popović, pomoćnik načelnika za bezbednost Drinskog korpusa, i Ljubiša Beara, načelnik za bezbednost Glavnog štaba VRS, osuđeni su na kazne doživotnog zatvora zbog genocida u Srebrenici. Drago Nikolić, načelnik bezbednosti u Zvorničkoj brigadi, osuđen je na 35 godina zatvora. Ljubomiru Borovčaninu, zameniku komandanta Specijalne brigade MUP-a RS, izrečena je kazna od 17 godina zatvora. Radivoje Miletić, načelnik Odeljenja za operativno-nastavne poslove VRS, osuđen je na 19, Milan Gvero, pomoćnik komandanta za moral, pravna i verska pitanja GŠ VRS, na pet, a Vinko Pandurević, komandant Zvorničke brigade Drinskog korpusa, na 13 godina zatvora. Od sedmorice osuđenih, jedino Ljubomir Borovčanin nije podneo žalbu, tako da je njemu presuda postala pravnosnažna.

U fazi suđenja su postupci protiv Radovana Karadžića, bivšeg lidera bosanskih Srba, i Zdravka Tolimira, pomoćnika komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove GŠ VRS, a sa zločinima u Srebrenici povezan je i postupak protiv Jovice Stanišića, bivšeg načelnika Državne bezbednosti Srbije, i Franka Simatovića, komandanta JSO, kao i protiv Momčila Perišića, načelnika GŠ Vojske Jugoslavije.

U optužnici protiv Karadžića navodi se da je počinio, planirao, podsticao, naredio i podržavao genocid nad muslimanima i Hrvatima, kao i da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu da se muslimani u Srebrenici eliminišu. Karadžiću se pripisuje i planiranje progona u Banjaluci, Bijeljini, Bosanskom Novom, Bratuncu, Brčkom, Foči, Hadžićima, Ilidži, Ključu, Novom Gradu, Novom Sarajevu, Palama, Prijedoru, Rogatici, Sanskom Mostu, Sokolcu, Višegradu, Vlasenici, Vogošći i Zvorniku.

Tolimir je bio neposredno odgovoran komandantu Glavnog štaba generalu Ratku Mladiću. U optužnici se navodi da je on od jula do novembra 1995. godine učestvovao u nameri da se uništi deo muslimanskog naroda u Bosni. Tolimir je, kako se navodi, sklopio sporazum s nekoliko osoba, uključujući generala Ratka Mladića, generala Milenka Živanovića, generala Radislava Krstića, da ubiju vojno sposobne muslimane iz Srebrenice koji su zarobljeni posle pada tog grada, 11. jula 1995.

U haškoj optužnici navodi se da su od aprila 1991. do 31. decembra 1995, Stanišić i Simatović, delujući pojedinačno ili u dogovoru s drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata, planirali, naredili i na druge načine pomagali i podržavali planiranje progona Hrvata i bosanskih muslimana u SAO Krajina i SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem u opštinama Bijeljina, Bosanski Šamac, Doboj, Sanski Most, Trnovo (progon muslimanskih civila iz Srebrenice) i Zvornik.

Perišić je, prema optužnici, znao za plan napada na Srebrenicu i da će neki pripadnici VRS učestvovati u progonu, prisilnom premeštanju i ubijanju muslimana. Zločine počinjene u Srebrenici delom su planirali i pomagali pripadnici 30. kadrovskog centra VJ, navodi se u optužnici i dodaje da je Perišić imao razloga da zna da su njegovi podređeni učestvovali u zločinima u Srebrenici, ali nije pokrenuo istragu o tome.

Bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević, koji je preminuo u pritvoru Tribunala, takođe je u delu optužnice koja se odnosi na Bosnu bio optužen, pored ostalog, i za zločine u Srebrenici.

Dorotea Čarnić

objavljeno: 29.05.2011

Nastavak na Politika...

Kurir: DARKU RADIVOJU POVEĆANA KAZNA ZA ZLOČIN U TENJI