Izvor: B92, 01.Jul.2013, 18:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leto: Idealno vreme za crevne infekcije
Uglavnom se manifestuju u blažoj formi kao stomačni grip, a uzročnici su najčešće iz porodice enterovirusa, među kojima je ključni tzv. rota virus.
LETNJA ISHRANA Lekari savetuju da se u letnjem periodu koristi lakša hrana u češćim obrocima. Po mogućstvu, svaki dan treba unositi puno povrća i voća dobro opranog, kao i proizvode od žita, odnosno crnog integralnog brašna. Od mesa, preporučuje se pileće i riba. Pored vode, treba piti slatko i kiselo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mleko, jogurt, biljne i voćne čajeve, negaziranu mineralnu vodu, blago zasoljene supe.
Toplo letnje vreme često je praćeno akutnim crevnim infekcijama koje nastaju unošenjem lako kvarljivih namirnica. Visoke temperature izuzetno pogoduju razmnožavanju bakterija i virusa u hrani. Infekcije se javljaju uglavnom sporadično i retko kada imaju epidemijski karakter.
O kakvim bakterijama i virusima je reč, kako se infekcije prepoznaju i leče, objašnjava dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu.
- Letnje virusne infekcije uglavnom se manifestuju u blažoj formi u vidu stomačnog gripa. Uzročnici su najčešće iz porodice enterovirusa, među kojima je ključni takozvani rota virus. Put ove infekcije je fekalno oralni, odnosno dolazi spolja preko zagađene hrane i vode, kao i prljavih ruku. Inkubacija od kontakta sa virusom do pojave simptoma bolesti traje jedan do dva dana.
Nakon toga počinju prve tegobe praćene bolovima u stomaku, koji su oštri, prodorni i difuzni. Takođe se ispoljava ili nagon za povraćanjem ili povraćanje. Javljaju se i tečne stolice bez sluzi i krvi, kojih je u proseku od četiri do osam. Posle stolice i dalje ostaje osećaj punoće sa lažnim pozivima na pražnjenje. Blaga malaksalost takođe je upečatljiv simptom, kao i povišena temperatura.
Zašto dolazi do ovakvih reakcija organizma?
- Zato što je došlo do upale želudačno-crevne sluzokože. Ali, ovaj upalni proces u svakom slučaju prolazi za najduže pet do sedam dana bez posledica. Međutim, za vreme infekcije gubi se znatna količina tečnosti i elektrolita, i to pre svega kalijuma, zbog čega u težim situacijama treba odmah početi sa rehidracijom, odnosno nadoknadom izgubljenje tečnosti i elektrolita. U svakom slučaju, dijareja ne sme da se zaustavlja, jer je u njoj mnogo virusa koji se jedino na taj način mogu eliminisati. Praktično, nadoknada tečnosti, uklanjanje stomačnih bolova odgovarajućim lekovima i odmaranje predstavljaju jedini način za brzi oporavak.
Kako se virusne infekcije prenose sa bolesnih na zdrave?
- S obzirom na to da virusi opstaju na predmetima i u kontaminiranoj vodi, a otporni su na dezinfekciona sredstva, lako mogu da se prenesu sa obolele na zdravu osobu, najčešće rukama, predmetima, hranom i vodom. Zato je sprovođenje lične higijene ne samo prevencija, već i siguran način zaštite. Redovno pranje ruku sapunom i toplom vodom, upotreba alkohola na koji je virus osetljiv, temeljno uklanjanje povraćene mase i čišćenje predmeta jedini je način da se virusna infekcija creva uspešno ukloni. Istovremeno, brižljivo pranje sirovog voća i povrća pre upotrebe, kao i termička obrada svih namirnica životinjskog porekla, predstavljaju dobar način za izbegavanje kontakta sa enterovirusom, a samim tim i mogućnost pojave crevne infekcije. U suštini, virusne infekcije digestivnog trakta imaju miran tok, tako da uz adekvatno ponašanje i nadoknadu prirodne crevne flore probioticima, zdravstveno stanje se za relativno kratko vreme normalizuje.
A kada je reč o bakterijskim crevnim infekcijama?
- Bakterijske crevne infekcije su češće tokom toplih dana i daju mnogo težu kliničku sliku. Uzročnici su patogene i nepatogene bakterije. Među patogenim su najagresivnije salmonela, šigela i stafilokok. Nepatogene, manje agresivne su enterobakterije tipa ešerihije koli. Sve one mogu da se nađu u hrani koju jedemo u letnjem periodu kada su temperature visoke. Osim toga, postoji i ružna navika da jedemo gde stignemo, konzumirajući jela po restoranima i kioscima brze hrane, ne vodeći baš mnogo računa o uslovima, higijeni i kvalitetu pripreme i čuvanja ponuđenih obroka. Za bakterije su ovakvi uslovi idealni. One se izuzetno brzo razmnožavaju u lako kvarljivim namirnicama kao što su mleko, mlečni proizvodi, jaja, meso, majonez, kremovi...
Koja je bakterija, ipak, najčešći uzročnik?
- Najčešći uzročnik u letnjem periodu je salmonela. Nakon dan, dva od uzimanja zagađene hrane počinje povraćanje, bolovi u stomaku i dijareja. Stolice su u početku kašaste, a zatim vodenaste i obilne. Oboleli gubi dosta tečnosti i malaksao je. Prisutna je i povišena temperatura, praćena glavoboljom i bolovima u mišićima. Simptomi se uglavnom smiruju petog dana od početka tegoba. Izvori za ovu vrstu infekcije su jaja, kao i ukvareno pileće ili mleveno meso. Osim salmonele, šigela takođe zna da napravi neprijatan zdravstveni problem inficiranom. Simptomi karakteristični za ovu vrstu infekcije su bol u stomaku, dijareje sa primesama sluzi i malo krvi, ali i povišena temperatura. Ove infekcije se takođe prenose zagađenom hranom i vodom. I na kraju, stafilokokni toksin daje kliničku sliku samo nekoliko sati od trenutka infekcije. Prisutan je jak nagon na povraćanje, loše opšte stanje, kao i česte stolice.
Kako da se inficirana osoba ponaša u ovakvim situacijama?
- Za bakterijske infekcije važi isto što i za virusne. Važno je mirovati, uvesti režim dijetalne ishrane, nadoknađivati tečnost i uzimati preparate protiv stomačnih bolova. Kod bakterijskih infekcija antibiotike treba uzimati isključivo uz savet lekara, nikako na svoju ruku. U težim slučajevima inficirana osoba može da završi i u bolnici, gde joj se daju infuzioni rastvori.
Ko ove infekcije teže podnosi, deca ili odrasli?
- U svakom slučaju deca. Putevi infekcije su isti kao i kod odraslih, preko prljavih ruku, zagađene hrane ili u direktnom kontaktu sa drugim obolelim detetom. Kada je reč o virusima, lako napadaju crevnu sluzokožu gde se brzo razmnožavaju remeteći normalan proces varenja. Da je dete zaraženo crevnim virusima ukazuje više od tri stolice dnevno. Ostale tegobe su istovetne kao kod odraslih, s tim što gubitak tečnosti i elektrolita u njoj kod najmlađih može da dovede do životne ugroženosti. Zato je i veoma važno da se tečnost i sastojci u njoj stalno nadoknađuju, po mogućstvu oralnim putem.
Šta se preporučuje za brz oporavak dece od crevnih infekcija?
- Postoje preparati poput orosala, nelita i drugih sa optimalnim odnosom šećera i minerala. Oni služe za oralnu rehidraciju i rastvaraju se u vodi. Ohlađen čaj od nane sa malo šećera i negazirana mineralna voda, takođe uvek dobro dođu. Princip davanja je često, a po malo. To znači da se manjem detetu daje jedna do dve kesice tečnosti na pet do deset minuta. Većem detetu daje se da popije par gutljaja, ali ne više od 10 do 20 mililitara sa pauzama od deset minuta. U svakom slučaju bitno je strpljenje u napajanju deteta, jer se samo na taj način rehidracija može uspešno obaviti. Ukoliko to nije dovoljno, obavezan je bolnički tretman uz primenu infuzionih rastvora. Ali zato, nikako nije preporučljivo mališanima davati voćne sokove niti gazirana pića.
Koliko je kod dečijih crevnih infekcija delotvorna dijeta?
- Dijeta je na drugom mestu u borbi protiv infekcija. Podrazumeva laganu, termički obrađenu lako svarljivu hranu, kao što je bareni pirinač i krompir, kuvana šargarepa. Jelo treba samo da je blago posoljeno, a u prva dva dana dijeta mora da bude stroga. Smanjenjem broja tečnih stolica u ishranu treba postepeno dodavati kuvano belo pileće meso i supu. Hranu bogatu šećerom, kao što su slatkiši, testenina i hleb treba isključiti, jer šećeri crpe vodu iz zida creva i razređuju ionako tečnu stolicu. Ukoliko se dijareja javi kod bebe, nikako ne treba prekidati dojenje, jer blagotvornost majčinog mleka ubrzava ozdravljenje. U svakom slučaju, roditelji ne treba da brinu što deca ne jedu, jer je gubitak apetita dok traje infekcija normalan.
Mogu li letnje crevne infekcije da se spreče?
- Mogu, ukoliko se pažljivo postupa sa obradom životnih namirnica. Mogu, i ako se temeljno peru ruke sapunom pre, u toku i posle pripreme hrane, ako se termički obrade namirnice životinjskog porekla na temperaturi iznad 70 stepeni Celzijusa. Osim toga, važno je da se pripremljena hrana jede odmah i da se ne drži duže od četiri sata na kuhinjskoj temperaturi. Termički obrađena hrana treba da se čuva na temperaturi do deset stepeni, a najbolje je na plus četiri, u plitkim posudama i po mogućnosti ne duže od dva sata. Kuvana hrana treba dobro da se podgreje, a da se spreči dodir termički obrađene i sirove hrane. Takođe, hrana treba da se zaštiti od kontakta sa insektima (posebno od muva) i životinja, a posuđe i kuhinjski pribor treba dobro da se čisti. I na kraju, voda za upotrebu u kuhinji treba da bude higijenski ispravna.
BAKTERIJE I VIRUSI IZ KLIMA UREĐAJA I TELEFONA
Predmeti koji nas svakodnevno okružuju predstavljaju leglo bakterija, ponekad i virusa. Koliko ih negde ima zavisi od socijalno ekonomskih uslova u kojima se živi i higijene koja se u određenoj sredini sprovodi.
Mikroorganizama ima u erkondišnima, na telefonima, VC daskama...
Na sreću, u evolutivnom smislu oni su se prilagodili našem ambijentu, pa osobe sa dobrim imunološkim barijerama njihovo prisustvo uglavnom i ne osećaju. Ljudi ne treba da ih se plaše, jer je organizam razvio sopstvene odbrambene mehanizme, naglašavaju stručnjaci. U toku dana disanjem unesemo više od sto hiljada mikroorganizama-bakterija, virusa, gljivica i parazita.
Međutim, retko se dešava da neko oboli. To je zato što u našim respiratornim organima postoji specifičan trepljasti epitel od nosa pa nadalje, koji eliminiše mikroorganizme. U ustima postoje brojni enzimi koji sprečavaju da se bolest razvije, kao i u suzama. U organima za varenje, u želudačnom soku, postoji kisela sredina, koja omogućava samo manjem broju bakterija da opstane. Isto se dešava i u kiseloj sredini vagine.
Klima uređaji su nezaobilazni u toplim danima. Poseduju određene fine filtere koji ne propuštaju bakterije, kao ni parazite i slobodnoživuće amebe. Uredno održavanje klima uređaja i zamena oštećenih filtera, sprečava pojavu bilo koje bolesti gde su uzročnici ovi mikroorganizmi. U poslovnim i u kućnim uslovima, klima uređaje, odnosno filtere, treba čistiti dva puta godišnje.
Ukoliko se to ne radi, može doći ne samo do respiratornih, već i do ozbiljnijih neuroloških bolesti, kao što je, primera radi, meningitis, odnosno upala moždanica.
Telefoni mogu biti mesto širenja infekcija, naročito ako jedan aparat koristi više ljudi. Na ovaj način opisan je slučaj prenosa koksaki virusa, iako su virusi najosetljiviji od svih mikroorganizama, pa shodno tome i najmanje prisutni. Što se tiče mobilnih telefona, mogućnost prenosa infekcija je zanemarljiva, jer su oni uglavnom vlasništvo jedne osobe.
Zajednički toalet je potencijalno mesto rasejavanja najrazličitijih infekcija. Kada je reč o ovom mestu, posebnu pažnju treba obratiti na aktuelne hlamidije i herpes virusne infekcije.
Sočiva takođe mogu biti mesto širenja infekcije kada je reč o visokootpornim bakterijama, kao što je pseudomonas. Ova bakterija stiče otpornost i raste čak i u dezinfekcionim sredstvima, kakva su tečnosti za pranje sočiva. Ukoliko se to dogodi, može doći do oštećenja rožnjače.
Osim toga, pojedine bakterije opstaju i rastu i u deterdžentima za pranje sudova.
Foto: Ohmega1982 / freedigitalphotos.net
.jpg)
