Izvor: Kolektiv.co.rs, 19.Sep.2014, 22:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

 RTB  privodi kraju novu topionicu i fabriku sumporne kiseline

„Kraljica“ podigla poklopac i drugog rezervoara    Dizalicom nosivosti 600 tona, koju iz respekta zovu „kraljica“, stručnjaci Feromonta danas su na svoje mesto podigli i drugi poklopac rezervoara za kiselinu prečnika 28 metara i težine 64 tone. – Poklopac okićen srpskom zastavom i belim košuljama za neimare. – Nikola Nijemčević: Ova složena i stresna operacija uspešno je izvedena zahvaljujući temeljnim pripremama i timskom radu. – Miodrag Tomić: Valja se samo držati podataka koje pokazuje na svojim displejima ova moderna grdosija TIR. – Za razliku od prvog poklopca, koji su postavili po pravoj provali oblaka 15. septembra, specijalisti beogradskog Feromonta danas su po lepom danu, pred brojnim novinarskim ekipama, besprekorno izveli složen poduhvat. Za nešto manje od jednog časa postavili su na svoje mesto poklopac drugog rezervoara u kome će se, takođe, skladištiti sumporna kiselina iz nove farbrike. Kako se čulo od Dragana Marinkovića, rukovodioca projekta rekonstrukcije topionice i izgradnje nove fabrike sumporne kiseline, rezervoari su visoki deset metara, a kapaciteta su 10.000 tona kiseline. Težina poklopca je oko 64 tone, a prečnik 28 metara. Svaka operacija unapred je bila predviđena tzv. lifting-planom koji je sproveden bez ikakvih problema. -Danas smo prisustvovali još jednom izuzetnom poduhvatu – kazao je Marinković novinarima. – Postavljen je krov drugom rezervoaru za skladištenje sumporne kiseline. Ovom poslu su prethodile detaljne pripreme mehanizacije kojom se to izvodi i, kao što ste videli, svaki radnik je znao svoje mesto i ulogu u ovom poslu, a jedan čovek je rukovodio operacijom. I pripreme na planu bezbednosti su sprovedene po strogoj proceduri. Svi procesi su prethodno definisani i sve je proteklo u najboljem redu. To je još jedan podvig važan za završetak ovog velikog projekta. Videli ste i da je poklopac rezervoara okićen srpskom zastavom i – po starom srpskom običaju – belim košuljama za neimare koji grade nova postrojenja! Naglašavajući da se dobrim tempom nastavljaju sve aktivnosti na završetku ovog velikog projekta sa ciljem da se sve okonča do kraja ove godine, a početkom sledeće postrojenja postepeno puštaju u rad, Marinković je podvukao: – Ovaj projekat je značajan i za RTB Bor i za državu Srbiju. Jedan je od najvećih ekoloških poduhvata koji se dešava u Srbiji, možda i ovom delu Evrope. Ovakvih operacija bilo je ovde dosta jer se već približavamo njegovom završetku. Nikola Nijemčević, rukovodilac mehanizacije u Feromont inženjeringu, „komandovao“ je ovom složenom operacijom. On objašnjava da su pripreme za izradu i podizanje krovova bazena – sa nekim proračunima Mašinskog fakulteta u Beogradu i programima koje su Feromontovi ljudi uvežbavali još u Nemačkoj prilikom kupovine dizalice – trajale od aprila do sada. - Uz kopmpjuterske simulacije u Tereks-ovom programu i kompletne crteže u tri „D“ , ispostavilo se, već nakon podizanja prvog poklopca, da je sve isprojektovano sa visokom, odnosno milimetarskom preciznošću – kaže Nikola. – Ovakvim poduhvatima, inače prethode brojne pripreme: počev od pozicioniranja dizalice i stabilizacije terena, do snimanja ambijenta u kome se teret podiže. Postoji, dakle, neki redosled operacija koji mora da se ispoštuje i onda dolazimo do timskog rada kojim smo sve ovo postigli na najbolji mogući naćin – za sedam dana podigli smo dva krova. Doduše, radili smo i teže, komplikovanije stvari, ali svaki novi posao donosi nešto novo, pa je tako bilo i sa ovim u Boru. Međutim, dobro smo ga „arhivirali“ i idemo dalje! Nijemčević naglašava da osim što su vrlo složene, ovo i vrlo stresne operacije, pošto se radi sa veoma skupom opremom i ljudski životi su u pitanju. Ali, otkad je dizalica kupljena (2011.) Feromont je njome podigao preko 1.000 tona teške opreme i obavio dosta komplikovanih zadataka. – Dosad nije bilo situacije iz koje nismo izašli kao pobednici – zadovoljno kaže mladi stručnjak. – Inače, ovo je jedna od najvećih dizalica u ovom delu Evrope, nosivosti je 600 tona i dohvata „ruke“ preko 190 metara. Zovemo je „kraljica“ jer je sve podređeno njoj. Kad ona stigne na gradilište mnogo poslova mora da se prekine da bi se montirala, a samo njen transport iz baze u Pančevu do Bora trajao je četiri i po nedelje. Dovezena je sa dvadeset i pet šlepera! I Miodrag Tomić, operater na dizalici, u čijim su rukama na kraju bile sve zamisli inženjera, zadovoljan je posle dobro obavljenog posla: – Najmanji je problem raditi, ako nekog interesuje to što radi. Tako je i meni sa ovom dizalicom. Reč je o moćnoj, ali i veoma modernoj dizalici na kojoj samo treba pratiti podatke koje pruža i držati se tih podataka! Tačno je da su pripreme dugo trajale, a najveći problem je stabilizovati podlogu. Jer, ako su stabilizatori u redu onda nema nikakvih problema.

Nastavak na Kolektiv.co.rs...