Izvor: Kolektiv.co.rs, 17.Jul.2015, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RTB potpuno automatizovao proces u kriveljskoj flotaciji
Obnova uz preradu miliona tona rude Koristi od modernizacije već vidljivi na više planova, a ovaj veliki posao uspešno je priveden kraju zahvaljujući dobrom planiranju, organizaciji rada i saradnji sa kompanijom “Metso Minerals” – kaže upravnik Saša Milić. – Dok su jedna za drugom sečene stare linije i postavljana najmodernija oprema velikog kapaciteta, prerađivana je sva ruda sa kopova – pretprošle godine 10,45 a prošle 10,25 miliona tona! KRIVELjSKA FLOTACIJA. – Zahvaljujući modernoj opremi velikog kapaciteta koju “nadziru” specijalni analizatori i drugi uređaji kojima se prati protok masa, usitnjenost, PH-vrednost i još mnogo toga, kriveljska flotacija je postala ponos ne samo RTB-a, koji od nje mnogo očekuje, već i kompanije “Metso Minerals” koja je isporučila tu opremu. Preko 300 učesnika (iz 28 zemalja) nedavnog kongresa flotera imalo je šta da vidi, i pohvali, u ovom pogonu Rudnika bakra Bor gde se već drugi mesec u sekundu prate proizvodni rezultati. Takva preciznost, kvalitet analiza i brzina uvida u proces donela je – kako nam reče upravnik Saša Milić – ključnu prednost floterima da reaguju na vreme i na pravi način kako bi, uz minimalne troškove, iz rude izvukli što više bakra i metala koji ga prate. Ako se ima u vidu da su i kapaciteti novih flotacionih mašina višestruko veći od doskorašnjih, onda je jasno da se od kriveljskih flotera u narednom periodu mogu očekivati samo bolji rezultati. Proizvodnja dobro ide i Milić ne sumnja u ostvarenje plana za jul od oko 2.300 tona bakra u koncentratu. –Proces se sada vodi iz komandne sobe, sa pulta – kaže Milić. – Vodi ga smenski inženjer koji preko kamera i kompjutera vidi sve parametre i na osnovu njih upravlja. Od brojnih tehnoloških novina izdvojio bih tri analizatora. Jednokanalni analizira krajnji koncentrat na svakih 15 sekundi, trokanalni ulazne sirovine u mlinske sekcije na svakih 20 sekundi, a šestokanalni jalovinu i osnovni koncentrat na 12 minuta. Analize se odmah vide na pultu i odmah može da se reaguje dodavanjem ili oduzimanjem reagenasa, penušača itd. Analizatori su u procesu uhodavanja, a zahvaljujući njima već se proizvodi koncentrat prema zahtevima nove topionice, racionalizovana je potrošnja reagenasa. Radom svih agregata maksimalnim kapacitetom smanjena je i potrošnja električne energije, a svim ovim zahvatima i cena koštanja tone bakra na liniji drobljenje – flotiranje. I “Cerovo” stabilnije Prema oceni upravnika Milića možda je rekonstrukcija kriveljske flotacije mogla da se okonča i brže da se, brojnim i čestim izazovima usklađivanja redovnog rada i rekonstrukcije, nisu priključivali i problemi flotacije na Cerovu iz koje je prošle godine u kriveljsku cevovodom stiglo preko dva miliona tona rude. – Pošto je u kriveljskoj flotaciji krajem aprila završena posebna nova linija (od pet mašina “RCS 100”) za preradu rude sa Cerova, to se odmah odrazilo (za desetak odsto) na poboljšanje njenog iskorišćenja – kaže Milić. – Ona se ovde odvojeno flotira zato što je, ponekad, potpuno drugačijih mineraloških karakteritika od kriveljske. Pošto su tamo rešeni problemi na primarnom drobljenju, nadam se da će narednog meseca biti rešeni i sa tercijalnom drobilicom (preseljenom iz Krivelja) i da će se podići kapacitet prerade. “Cerovo” je došlo od flotabilne rude, mnogo su bolji rezultati nego pre godinu i po i, sa zasebnom flotacionom linijom u Krivelju, i “Cerovu” ide sve bolje. I dok je upravnik Milić sa poslovnim ljudima iz kompanije “Metso Minerals” obilazio nove linije koje su već u punom proizvodnom zamahu, u komandnoj sali smo pratili kako Jasmina Dendić, smenski inženjer, na kompjuterima, i njena koleginica Jelena Rajić, za pultom, vode proces. Prate ekrane, zvučne signale, telefoniraju, daju instrukcije šta da se proveri, uključi, isključi… Čas u pogonu, čas sa njima je i Gracijan Strainović, tehnički rukovodilac kriveljske flotacije, koji nam detaljnije objašnjava kako se sada vodi proizvodnja. – Ovde, najpre, imamo programe kojima možemo da regulišemo proces mlevenja rude tako što podešavamo broj ciklona, broj obrtaja pumpi, kao i parametre osnovnog flotiranja na osnovu potpunog elektronskog monitoringa. Jer, sa tim programima povezan je tzv. “Visio froth”, program sa kamerama, koji obrađuje sliku i na osnovu brzine kretanja pene po ćelijama proračunava i sam podešava proces, odnosno nivo i količinu vazduha u flotacionim mašinama. Završena su dva kruga kalibracije analizatora i oni će, uz još nekoliko neophodnih podešavanja, uvesti proizvodni proces u optimalan rad. Strainović dodaje da će se na osnovu sistema sa kamerama regulisati koliko će “bakarne pene” preći preko praga flotacione mašine, a na osnovu hemijskih analiza (iks-rej) – koliko je bakra, sumpora, gvožđa u masi koja se flotira, tako da će sistem automatike povećavati ili smanjivati dozu reagenasa, menjati parametre. Aktiviraće se i monitoring uz pomoć PSM-uređaja koji prate krupnoću ulazne mase u flotacione mašine (odnosno kvalitet mlevenja) kao jedan, možda, najbitniji faktor u procesu flotiranja, odnosno otvaranja “zrna” minerala. –Rezultati su sve bolji – kaže tehnički rukovodilac flotacije. – Već dva meseca smo na uzlaznoj putanji. Iskorišćenje bakra je 82 odsto i idemo ka cilju od 87 procenata. Sistemom automatizacije otvaraju nam se neverovatne mogućnosti. Jer, do sada smo se u trenutnim reakcijama oslanjali na iskustvo, a proces korigovali na osnovu hemijskih analiza koje smo dobijali nakon osam do petnaest časova!? Sada mogu trenutno da vidim koliko bakra ide u jalovinu i odmah da reagujem. Naglašavajući da se u modernizaciju kriveljske flotacije krenulo radi poboljšanja tehnoloških rezultata, odnosno proizvodnje koncentrata prodajnog kvaliteta, uz iskorišćenje metala od 87 odsto, kao i povećanje kapaciteta prerade na 10,6 miliona tona rude, upravnik Saša MIlić podseća da je rekonstrukcija započeta od pogona drobljenja. Tamo je (2011.) ugrađena prva “HPP” drobilica na tercijalnom drobljenju kojoj su se (do 2013.) pridružile još dve. Krajem 2012. ugrađeno je šest velikih flotacionih mašina za prvo prečišćavanje i baterija hidrociklona za domeljavanje. Usledila je etapna seča starih mašina i postavljanje novih tako da su 2013. ugrađene tri linije sa po šest mašina “RCS 100” za osnovno flotiranje, a onda šest za prvo, još šest za drugo i treće prečišćavanje i četiri za kontrolno flotiranje. Na prvoj i trećoj mlinskoj sekciji zamenjena je baterija ciklona, a 2014. je to učinjeno i na drugoj sekciji. –Ove godine, pored analizatora, ugrađeni su i PSM-uređaji koji će meriti usitnjenost rude. Za njihovu kalibraciju i puštanje u rad treba da stigne ekipa kompanije “Metso Minerals” iz raznih delova sveta (od Australije do Kanade). To su – kaže Milić – poslednji poslovi na projektu automatizacije i modifikovanja centralnog sistema upravljanja procesom kriveljske flotacije. Privodimo kraju i zatvaranje pogona sa južne strane na kojoj je za potrebe rekonstrukcije produžena kranska staza kako bi se nova oprema lakše ubacila, a ne preko krova, kako je to rađeno na početku ovog velikog posla.
