Izvor: Kragujevac.rs, 21.Okt.2015, 09:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Promocija knjige Vidosava Stevanovića na “Bdenju“

Knjiga izabrane proze Vidosava Stevanovića “Između neba i zemlje“ u izdanju Spomen-parka, koja će biti korišćena kao predložak ovogodišnjeg Velikog školskog časa, predstavljena je večeras u okviru manifestacije “Bdenje“ u Muzeju “21. Oktobar“. O knjizi je pored autora, govorio urednik izdanja Zoran Petrović, a odlomke iz knjige interpretirali su glumci Marija Vasiljević i Saša Pilipović.

Prvi put, ove godine kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima u Šumaricama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kragujevac.rs << biće izvedeno prozno delo. Do sada su dva puta pisani dramski tekstovi za ovu priliku, a ostalo su bile poeme.

Ono što je Vidosav Stevanović uradio ovom prilikom, zapravo je svojevrsni krug u njegovom opusu, on se vratio na neki način svojim počecima, odnosno predposlednjoj glavi romana “Nišči“ gde je opisao  događaje iz oktobra 1941, kao mlad čovek, i to u knjizi koja ga je na najbolji mogući način predstavila najširoj čitalačkoj publici ondašnje Jugoslavije.

Kada se pogleda tekst koji će sutra biti izveden, on daje to povratno svetlo na celokupno stvaralaštvo Vidosava Stevanovića, i ono što je moje lično mišljenje, malo primećeno u našoj kritičkoj javnosti, da je Vidosav jedan od onih evropskih pisaca koji su vrlo oštro, vrlo beskopromisno, dosledno i po svaku cenu, branili pravo da budu humanisti, branili pravo da dignu glas protiv svakovrsnog nasilja, posebno protiv rata. Mnogima su neke ideološke floskule, koje su prilepljivane ovom piscu, zamazivale oci, tako da nismo uspeli da sagledamo njegovo delo i ja mislim da će upravo ova knjiga doprineti, da ga svrsta tamo gde mu je mesto - kaže Zoran Petrović, urednik knjige.

Ovogodišnji Veliki školski času po tekstu Vidosava Stevanovića sastoji se od ispovesti osmoro učesnika, sedmoro streljanih i jedne žene koji se na izvestan način nadopunjuju. Oni pričaju o događajima koji su se desili 21. oktobra 1941. godine i dan posle u Kragujevcu, a sami likovi predstavljaju sve slojeve društva, od intelektualaca, preko radnika, seljaka, do gradskog proleterijata. Jedini ženski lik koji u sebi objedinjava više ženskih likova majki, supruga, sestara, devojaka, verenica zove se Bezimena.

Meni je dobrodošla ova tema, da se vratim, još jednom, u ono što je nekada bilo, i sa svim znanjima iz onog vremena, i sa onim što je novo u nauci, kao što je broj streljanih, imena streljanih. Ovo je bila prilika da ispričam ponovo tu priču, jer svi umiremo sami i pojedinačno, bez obzira da li je kolektivna smrt - kaže Vidosav Stevanović.

Vidosav Stevanović kaže da pamti kao dečak posleratni Kragujevac, generacije koje su odrasle bez očeva, pamti i pobednike i poražene.

“I prva politička misao u mom životu je bila da rata više neće biti tamo gde sam ja, ili da ja neću biti tamo gde je rat. Stevanovići su dovoljno izginuli u bunama, ustancima, izgubljenim ratovima, dobijenim ratovima i ne samo Stevanovići. Mislim da rat ne donosi ništa dobro nikome, ni pobednicima, da budi sve najgore, i najniže i najprljavije i ostavlja užasne tragove, a oni koji stradaju, to su mahom nevini, civili“.

Nakon promocije knjige Vidosava Stevanovića, u Muzeju “21. O ktobar“ održan je koncert dua “Dolcezza“ koji čine Anita Ferlez Eraković, sopran i Slobodan Pajić, klavir.

Nastavak na Kragujevac.rs...