Izvor: Kolektiv.co.rs, 28.Dec.2017, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kop “Krivelj“ u završnici godine
Ruda po planu, bakar preko, kop se širi Za 11 meseci floterima prosleđene 26.773 tone bakra u rudi (umesto planirane 24.901 tone), što je skoro osam odsto preko plana za koliko će premašiti i decembarski cilj na metalu. Obezbeđen miran rad na jalovini i uslovi za očuvanje rastućeg trenda u raskrivanju i naredne godine. – Posle tri-četiri meseca primene novog pravilnika o stimulisanju zaposlenih vidljivo i zadovoljstvo najvrednijih i pomak u rezultatima KOP „KRIVELj“. – Od 852.500 tona rude, koliko je obično planirano i za prethodne mesece, kriveljski rudari su za 19 dana decembra dali 568.050 tona, ili osam odsto preko plana. Bolji sadržaj doneo je više bakra u rudi, pa su idući ka mesečnom cilju od 2.040 tona prosledili floterima (za pomenuti broj dana) 1.680 tona ovog metala i tako najavili da će premašiti mesečni plan na bakru dajući i planiranu količinu rude. To se, uglavnom, događalo i tokom cele 2017. godine, jer brojke pokazuju da je za 11 meseci trebalo otkopati 9,18 miliona tona rude, a dato je nešto manje: 8,99 (ili 98 odsto plana). Međutim, zahvaljujući boljem jedanaestomesečnom prosečnom sadržaju od 0,309 odsto bakra u rudi, umesto 24.901 tone date su 26.773, što je opet osam odsto preko plana, čime su “peglani” povremni blagi podbačaj na količini. Ostvarenje cilja da u poslednjem mesecu uklone i 2,1 miliona tona jalovine kretaće se između 70 i 80 odsto, dok će godišnji prosek u raskrivanju ostati na 60. Međutim, stvoreni su uslovi da se u 2018. očuva rastući trend na jalovini zabeležen ove jeseni. On je dopirao do 80 odsto plana (u septembru) i 84 odsto (u oktobru), ali nije mogao ozbiljnije da poboljša godišnji prosek. Brojke to potvrđuju: od planiranih 16,5 miliona tona jalovine zaključno sa novembrom uklonjeno je 9,54 miliona tona, što je pomenutih šezdesetak procenata plana. Tako su 2017. godinu na kriveljskom kopu obeležili dobri rezultati na rudi i bakru u njoj i borba za bolja ostvarenja u raskrivanju. Ona su se dogodila tek kad je krajem septembra veliki bager izašao na istočni deo kopa i kad se flota raspoloživih dampera približila broju 17 (nakon bolje dopreme delova i organzacije većih remonta). Napretku u raskrivanju doprinela je i veća raspoloživost transportnog sistema nakon remonta člankastog dodavača i drobilice, zamene 800 metara trake, a poboljšano je i stanje puteva. Tako se početak naredne godine dočekuje sa dobrom pozicijom bagera, zadovoljavjućim brojem kamiona i stanjem transportnog sistema, bezbednim putevima i mehanizacijom spremnom za njihovo održavanje. Sadašnje stanje radilišta i dinamiku koja omogućava ostvarenje plana u narednoj godini, kao i date količine rude i bakra u njoj, na kriveljskom kopu smatraju najvažnijim ostvarenjem ove godine. To znači da su morali dovesti tekući zahvat pri dnu kopa u stanje koje omogućava izvlačenje jednog velikog bagera da nastavi raskrivanje istočnog dela. Početkom naredne godine može se dogoditi da mu se pridružu još jedan i intenzitet radova polako premesti u taj deo kopa, što će doneti još veću sigurnost zaposlenima da se rudnik razvija. Poboljšano je stanje i ostale opreme, dok su na planu organizacije rada samo „izbrušeni“ principi maksimalnog korišćenja radnog vremena, prvenstveno od strane rukovalaca opreme. Nastojalo se da mašine stoje samo kada se servisiraju, pa je produženje elektromeže ili podmazivanje bagera rađeno u vreme kada bagerista i vozači doručkuju. Maksimalno se radilo na bezbednom radu i provere sa tim ciljem nastaviće se, a one počinju od dolaska na posao, preko ponašanja na radilištu, do obaveznih sistematskih pregleda za sva mesta sa povećanim rizikom. Rezultat preduzimanog je manji broj povreda i havarija tako da na tom planu neće biti popuštanja. I na planu nagrađivanja zaposlenih došlo je do promena time što je maksimalno vezano kako za ostvarenje normi (na bušenju, utovaru, transportu…) tako i za odnos prema opremi (da li je kvar mogao da spreči ili ne). Nagrađivanje ljudi iz održavanja zavisi od raspoloživosti mašina za koje su zaduženi. Pošto su ugrađene i kamere kod primarnog drobljenja rude i na početku transportnog sistema, svako vozilo ima višestruku kontrolu količina koje prevozi. Posle tri-četiri meseca primene novog pravilnika vidljivo je i zadovoljstvo najvrednijih radnika i pomak u rezultatima. Na ekološkom planu kop se uredno pridržava projekta i mera koje štite zonu njegovog uticaja na okolna sela. Tokom letnje sezone prskanjem se obara prašina kako je vetar ne bi nosio na naselja i imanja, minske serije su smanjene i aktiviraju se sa milisekundnim usporenjem (nonel-sistemi) tako da su minimalni potresi u zoni uticaja. Oni se proveravaju i merenjima koje registruju kompjuteri, pa meštani mogu da se uvere u jačinu potresa nakon svakog miniranja. Otkako je (sredinom godine) postavljena ta oprema, nijednom nije probijena gornja granica jačine potresa, a mesečne izveštaje o tome pripremaju borski Tehnički i Rudarsko-geološki fakultet iz Beograda. I vode sa dna kopa ne ispumpavaju se u reku, već odvode u kriveljsku flotaciju. Meštanima okolnih sela uvek se pomaže i u sređivanju lokalnih puteva bližih kopu koje zajedno koriste. Letos su buldozerima i grejderima na više lokacija formirali zaštitne pojaseve od velikih i opasnih požara, a nema zime kada rudari nisu pomagali meštanima pri čišćenju snega. Budući da je godišnja količina rude sa kopa ograničena kapacitetom njene prerade u flotaciji (između 830.000 i 900.000 tona mesečno) plan za narednu godinu biće u tim okvirima. Više bakra se jedino može dati preko boljeg sadržaja u rudi, pa otuda težnja da se uđe u bogatije partije i flotabilniju rudu, ali ne po cenu raubovanja ležišta. Članak Kop “Krivelj“ u završnici godine se pojavljuje prvo na Kolektiv.
.jpg)
