Izvor: Kolektiv.co.rs, 09.Jul.2015, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potražnja za plavim kamenom ne jenjava tokom cele godine
„Ide kao alva“, i to u izvoz D. Jovanović: Najviše plasiramo u Mađarsku, Bugarsku, Tursku, Grčku, Republiku Srpsku i Makedoniju, ali isporučujemo i velikim domaćim distributerima – snabdevačima poljoprivrednih apoteka. – Bez ijedne reklamacije na kvalitet proizvoda. – Zahtevi za recirkulaciju vode u Regeneraciji (radi štednje) ispunjeni su sa preko 90 odsto, po čemu se izdvaja ne samo u TIR-u nego i u celom RTB-u ELEKTROLIZA. – Ne samo sada u sezoni poljoprivrednih radova, kada bakar-sulfat „ide kao alva“, potražnja za ovim proizvodom ne jenjava tokom cele godine. U narodu poznatiji kao plavi kamen ima široku primenu – u poljoprivredi se koristi kao pesticid (97 odsto godišnje proizvodnje je tzv. poljoprivrednog kvaliteta koji zadovoljava potrebne standarde vezane za tu materiju) i u industriji (kao tehnološki reagens u flotacijama olova, za čišćenje vodovodnih instalacija i bazena). – Potražnja za plavim kamenom je velika i na domaćem (za flotacije olova) i na inostranom tržištu. Po tradiciji najviše izvozimo u Mađarsku, Bugarsku, Tursku, Grčku, Republiku Srpsku i Makedoniju, ali isporučujemo i velikim domaćim distributerima – snabdevačima poljoprivrednih apoteka. Pritom, bez ijedne reklamacije na kvalitet proizvoda! S obzirom na to da problema u plasmanu nema, zalihe plavog kamena su na minimumu ili ih uopšte nema, što je najbolji primer da je odluka o otvaranju ove fabrike pre 33 godine bila pun pogodak – rekao je Dragan Jovanović, upravnik Elektrolize, u čijem sastavu posluje Radna jedinica za proizvodnju bakar-sulfata (Regeneracija). Naš sagovornik nas je vratio u istorijat fabrike podsetivši da je decembra 1981. završena montaža opreme (po projektu austrijske firme Gril i Grosman) i počela probna, a naredne godine i redovna proizvodnja. Zbog savladavanja i uhodavanja tehnologije, tada je produkovano tek stotinak tona. Proizvodnja je vremenom rasla, pa je 2000. dostigla 1.242 t, a onda i rekordnih 1.272,5 t u decembru 2013. (projektovani kapacitet je 2.145 t). U prethodnim godinama bilans je premašivao 1.000 tona, a u prvom šestomesečju ove ostvareno je 90 odsto planiranih količina. – Pogon je u maju i junu stajao više od mesec dana, pošto smo u RJ Elektrolitička rafinacija nastojali da povećamo kapacitet proizvodnje katodnog bakra. Za postizanje tih parametara bilo je potrebno stvarati elektrolit, koji je, inače, polazna sirovina za produkciju plavog kamena. Zastoj je iskorišćen kako je trebalo – sopstvenim snagama službe mašinskog i elektroodržavanja Elektrolize promenile su rezervne delove, „pritegle“ instalacije i doveli pogon u stanje da može prihvatiti nastali višak elektrolita koji se usmerava u proizvodnju plavog kamena. Predviđena mesečna proizvodnja bakar-sulfata je oko 100 tona i to nije problem da se ostvari. U narednom periodu se ne planiraju zastoji, pa ćemo nadoknaditi podbačaj i kraj godine sigurno dočekati sa ciljanim rezultatima – naglasio je Jovanović. Upravnik Elektrolize je posebno pohvalio ovu radnu jedinicu, jer su zahtevi za recirkulaciju vode ovde ispunjeni sa preko 90 odsto, po čemu se izdvaja ne samo u TIR-u nego i u celom RTB-u. – Voda je prirodni resurs koji treba čuvati. Trenutno je vodni režim povoljan, ali to ne znači da u narednom periodu neće doći do njegove promene. Stoga su naše aktivnosti bile usmerene da se što više voda koje se koriste u Regeneraciji (zaptivne, za hlađenje pojedinih uređaja, od kondenzata, vakuum i cirkulacione pumpe) ponovo vrate u proces. Takođe smo nastojali da postignemo bolja tehnološka iskorišćenja metala. U tome smo najviše uspeli dodatnim uparavanjem elektrolita za koje je iskorišćen sud kome smo promenili namenu. To činimo već nekoliko meseci kada pogon radi. Budući da se bakar-sulfat dobija trostepenim vakuumskim uparavanjem otpadnog elektrolita iz dve susedne RJ Elektrolize (za proizvodnju katodnog bakra i plemenitih metala), odnosno preradom onoga što bi zavšilo u nekom kolektoru, Jovanović zaključuje da je Regeneracija njihov ekološki „dodatak“, odnosno da se slobodno može nazvati ekološkom fabrikom. Pritom se dobija ekonomski isplativ proizvod, i to veoma dobrog kvaliteta, koji ima sigurno tržište, o čemu slikovito govori skoro prazno skladište.
