Izvor: Southeast European Times, 12.Mar.2014, 17:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka pokušava da izbegne treći paket spasa

Politika se suočava sa ekonomijom u razgovorima sa međunarodnim liderima.

12/03/2014

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 12.3.2014.

U Grčkoj se povećavaju izgledi za otpis dugova prema međunarodnim kreditorima, a premijer Antonis Samaras najavio je primarni suficit od 1,5 milijardi evra kao dokaz da je devastirana ekonomija zemlje počela da se oporavlja ove godine.

Međutim, Samaras je rekao da želi da izbegne treći paket >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << spasa koji bi mogao da sadrži dodatne mere štednje, koje je više puta odbacivao, a posebno uoči kritičnih majskih lokalnih izbora i izbora za Evropski parlament.

I Samaras i opoziciona Koalicija radikalne levice (SIRIZA) slažu se da grčka ne može da otplati 240 milijardi evra dobijenih od trojke EU-MMF-ECB.

Ali, vlada i opozicija imaju različito mišljenje oko toga šta bi sledeće trebalo učiniti. Vlada se kreće ka tome da zatraži od trojke manje kamatne stope i duži period otplate u trajanju do 50 godina, dok je lider SIRIZA Aleksis Cipras za to da se traže bolji uslovi ili da se ne ispunjavaju dužničke obaveze.

Vlada ne može da podnese još jedan kredit spasa zbog novih uslova štednje, kaže Antonis Klapsis, šef istraživanja na Institutu za demokratiju Konstantinos Karamanlis u Atini.

„To ne može da se desi jer bi to bilo političko samoubistvo“, rekao je Klapsis za SETimes.

Odluka o tome da li će Grčka uzeti još jedan paket finansijske pomoći ili će dobiti otpis duga neće biti doneta do perioda posle leta, rekao je predsednik Evrogrupe Jeren Dijselblem,.

„[Teret] mora da se smanji; pitanje je ko će to učiniti i kako“, rekao je Dijselblem.

Dilema se pojavila u trenutku nerazrešenih reformi i budžetskog jaza od 2,4 milijarde evra za koji je trojka pitala Atinu kako planira da ga reši.

Kreditori su rekli da Grčka treba da ispuni utvrđene fiskalne ciljeve pre nego što ove godine budu isplaćena poslednja sredstva ekonomskog spasa ili da razgovara o drugom paketu spasa ili smanjenju dugova.

Pored toga, nemačka kancelarka Angela Merkel odbacila je svako rezanje duga koje bi značilo da poreski obveznici Evrozone plate za to.

Analitičari kažu da bi potencijalne sudske odluke da su rezovi u vojnim i hitnim službama u iznosu od ukupno 500 miliona evra neustavni mogli da podriju suficit i iskomplikuju situaciju.

Svi se slažu da dug nije održiv, čak i Nemačka, kaže Haralambos Cardanidis, direktor Instituta za međunarodne ekonomske odnose u Atini.

„Problem je na koji će oni način rekonstruisati dug kada počnu da pregovaraju“, rekao je Cardinidis za SETimes.

Prethodna grčka vlada nanela je 2011. godine privatnim investitorima gubitke koji su iznosili do 74 odsto, što je one na Kipru dovelo do ivice propasti i skoro „izbrisalo“ mnoge deoničare, uključujući one u dijaspori.

„Grčkoj nije potreban treći paket spasa, niti može da priušti sebi negativan uticaj na svakodnevni život većine ljudi“, kaže Nikolaos Buzas, ekonomista Nacionalnog centra za društvena istraživanja u Atini, u izjavi za SETimes.

Samaras kaže da se nada pronalaženju rešenja pre isteka mandata Grčke na čelu EU 30. juna ili čak postizanju tentativnog sporazuma sa trojkom pre izbora u maju, kada grčka takođe mora da plati 10 milijardi evra za obveznice.

Grčka sada hoda po žici, kaže Jorgos Cogopulos, naučni saradnik Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku u Atini.

„Zemlja dobija kredite da plati svoje kamatne stope. Pregovaračka pozicija nije dovoljno jaka, a konsenzus ne postoji“, kaže Cogopulos za SETimes.

Da li će treći paket spasa ili otpis duga pomoći Grčkoj da lakše izađe na kraj sa ekonomskom krizom? Podelite svoje mišljenje u prostoru za komentare.

Nastavak na Southeast European Times...